Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

198

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Одавно je познато ад ce jvinp не може свести само на одсуство рата и да перед таквог, „негативног" мира. постош и требна за стварањем утопије проистиче и из страха да се стање мира не све.ле ня плбшятве сваке промене у име опасности од пата и ня пкажамтвањ&-многих ситуација недостоцшх човека. _Ова се стрешъа изражава у драматичном нитавьу цене мира, где се подразумева да je рат бољи од стан>а у коме се налази велики, можда_и највећи део човечанства. На то се логично може-о-дговоритп да je могућност нуклеарног самоуништења решила дилему јер прво треба живети па онда постизавати-животне циљеве( 18 ). Ово решење, иако елегантно, исувише je површно jep не узима у обзир да се и поред постојања нуклеарног оружја, већ више од четврт века некажњено воде класични ратови, које обе стране с делимичним успехом представљају као средство за постизање корисних промена или рчување постојећег стања. Чћк и далеки посматрачи махом не осу Вују сам рат него једну страну н>ему. Уосталом, увек постоји пота ј на нада да рат ко ј и почшье неће прерасти у нуклеарни cvko£LИспуњавање будућег мира садржином најтеже je питање пред којим се налазе истраживачи мира који желе да буду делатни. Ту постоји опасност да се мир повеже или са бесмисленим паролама или да се у њега пројицирају партикуларистичке вредности, међусобно у сукобу. Назови решењема не одолевају ни они који мир изједначавају с друштвеном правдом шли са ..остваривањем човечанскйх вре.лнпг.ти’'( 19 1— јер~~ин uiìw да кажу-чпта под тим подразумевају. Мнош истраживачи мира, у покушају да нађу одговор, постепено напуштају своју науку да би попово, и на научном и на помгтичком давно открјТвене~ствариТг као исто тако смешшТкао што ови изглелајУ ппклонштима,емгптиl'ских истраживања. Неки од њих убеђено говоре да треба почети а’ревомттпоАГРаАИ Поётйзшьа неолдожних промена. али при том сасвим забора в мајц-ла их То не ослобаЬаизбавезе да дефинишу мир, а не нешто аршпО). Доедставе о миру и ламе остају нејасне, р^асщуйнуте.-И-крадгье угтротттћенеТ 21 ') Испуњавање ове слике дужноёт~]В~свакога ко хоће да надахне масе за мир, без обзира на различитости. Тиме се свет може нримаћи стању остварљивог мира, који ce да привре'мено описати као превага ненасилних али ефикасних средстава за постизање ошптеприхваћених циљева и за решавање сукоба између циљева који нису такви.

Др

Војин Димитријевић

(I") J. Gaining, Violence, Peace and Peace Research, Journal of Peace Research, 1969, стр. 167 и даље.

(is) Вид. Л. Матес, The Role of Peace Research and Peace Teaching Today, предавање олржано на IV конференцией ИПРА, Блед 1971, стр. 3. Слично В. Дњмитрнјевнћ, Међународна заједница и Уједињене нације, Београд 1970, стр. 6—7.

(19) т. Галтунг, дело нав. под 17, стр. 190.

(20) Видети нпр. Н. Schmid, Peace Research as a Technology for Pacification, Institute for Peace and Conflict Research, Hellerup (Danska), Studes in Progrès No. 5. J., Dencik, Peace Research, Pacification or Revolution, Bulletin of Peace Proposals, 1970, стр. 209 и даље.

(21) Такав се утисак стиче и читањем радова који приспевају на конкурсе које за децу и омладияу pacraicyje сваке године Удружење за Уједињене наци je Србије. Овај материал требало би с ове тачке гледишта даље проучити.