Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

94

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

битни за наше класно социјалистичко друштво и који се темеље на сазнагьима, вредкостима као и на начелима друштвеног самоуправљања који тежи остварењу бескласног друштва те јесте уједно и израз нашег друштвеног и стварног материјалног и духовног амбиента. Њихов задатак јесте, да читав наш креативни, то јест наш производни као и остади стварадачки рад и односи који настају у вези с њим, у што већој мери изражава помеыуте идејне одлике. Из наведених разлога са изразом ошпта или опћа друштвена корист означен je циљ и смисао свих задатака који су иманентни оним друштвеним целинахма из којих се састоји наше глобално друштво. Ти задаци уједно изражавају вредност, тенденције, правила понашања и различита начела за чије остварење имају дужност бринути се баш поменуте целине. Са поменутим изразом означена су даље начела за унутрашње уређење тих друштвених целина који одређују могућности њихово даљне постојање и за њихов развој. Изражавају их средства и методе као и облици за њихово функхргонисање. Taj појам обухвата даље и начела за међусобне односе међу разнИхМ друштввеним заједницама као и за односе тих заједница према глобалном друштву и за односе глобалног друштва према вани. Од посебног значаја јесте, да у категорију поменутих идејних основа које се означавају са појмом ошпта друштвена корист, спадају и основн за односе друштвених заједница према човеку као и они, који одређују улогу и положај човека у друштву, његове дужности и права према друштвеним заједницама па и према разним лицима када су она према друштву у сличним односима као и обратно. Разумљиво je, да у модерном друштву, у које природно морамо да убројимо и наше друштво, тај појам обухвата све идејне а особито и нормативне одлике, које састављају суштину слободе и једнакости човека у друштву а тиме и једнагшх могућностн за остваривање личности човека. Природно je, да тај појам обухвата и суштинске основе за удруживање човека у организоване групе у свих остваривања њихових заједничких цил>ева најразличитнјих врста. Y нашем систему друштвеног самоуправљања тај појам укључује и она начела ко ja човеку као члану друштва на једној схрани омогућују и гарантују у што већој мери несметано учествовање при решавању свих оних питана и задатака од којих зависи физиономија нашег друштва a које чине суштину ошптнх друштвених користи. На друтој страни наш систем друштвеног самоуправлагьа има за цил>, да радии човјек и код удруженог рада има гарантовану могуйност за суодлучивагье у заједници са осталнм радшш људима о свим питањима, која се тичу њиховог удруженог рада, особито њихове организације, њихових матернјалних средства, као и резултата њиховог рада.

Досадашње наше размшпљање показује, да je могуће са позитивним материј алним знаковима определит појам ошпта друштвена корист. Taj појам то.шко je свеобухватан, да долази до израза и у различнтим друштвеним односима. Наиме, у свим оним односима, који се појављују у реалном друштвеном животу и у којима треба одредити однос појединца ш трупа према друштвеним заједницама или обратно као и у мейусобним од-