Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ар Павле Николић Ништа није ни савршено ни завршено, те je сасвнм нормално и нужно да се и наш правки систем даље развија и усавршава. Y нашој земљи кодификадија није нашла своје право место. Многе правые гране још нису кодификоване, мада постоје и објективни разлози због којих то до сада није учшьено. Међутим, чињени су покушаји у том правду. Савезна скушптина je својевремено образовала већи број комисија којима je поверила израду предлога за кодификацију имовинског права, облигационог права и других грана права. После усвајања новог Устава вероватно ће оживети рад на кодификацији појединих правних грана. Предраг Глигоријевић, студент Највећа новина Надрта устава СФР Јутославије je ширене и дал>е развијање система самоуправл,ања. Нацрт настоји да систем самоуправљања утисне у све поре друштвеног живота и да га прошири на све нивое организације друштва. Посебну новину представља и истицање основне организације удруженог рада. Њом се уноси нови режим у друштвену репродукцију и тиме се сече последња пупчана врпца између политичке власти и располагања витком рада. Ту се тежи да се отуђеност човека постави на право место и додели му се улога која му и припада у изградњи пових друштвених односа. Ове организације су место где се успостављају истински људски односи. Карактеристику Надрта чини и нови облик федерализма и превазилажења дуализма између политичке државе и друштва. Посредничка улога ове добила je још један значајан ударац. Нацрт устава, норед низа побољшана и новина, уводи и нека потпуыо нова права. Чини ми се да би се на понуђени Нацрт могао ставши и известан број примедбн. Ja бих учинио само три од њих. Прво, текст je сувише обиман, a његови чланови многобројни и неки врло дугачки. Сматрам да уставы треба да буду краћн и што je могуће јаснији. Отуда je погребай напор да се неки чланови систематизују и сведу на језик разумљив радном човеку. Ако радним људима устав треба неко да тумачи a постоји опасност да ће то бити управо оне реликвије негативных техно-бирократских снага нека то буду управо радии л>уди. Аруго, концепт образована није, рекао бих, довољно везан са улогом радничке класе. Овде се мора ићи на тесно и трајно заједништво образована и производне. Без тога ћемо увек имати поделу на гштелектуални и мануелни рад. Треће, одредбе које су посвећене правима и дужностима федерације (чл. 253) ваљало би пречистити, прецизирати и јасно формулисати. То може бити само од добита за овај и иначе веома гломазан текст и друштвене односе које упоређује. Арагослав Којић, студент Y нашем друштву постоје две категорнје пољопрнвредних произвођача. Први, који живе од плодова свога рада на земљи и друга, који се