Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

слити да се о законима одлучује на основу опште сагласности свих делегација република и покрајина. Са тим je у вези и план 183. Најзад, кад je реч о друштвено-политичким заједницама може се приметити да Нацрт устава СФР Јутославије није дао ни једно посебно одређење о организацији младих. Мислим да би, с обзиром на улогу и место младих у друштву, тај недостатак ваљало отклонити. И на самој 111 Конференцији СКЈ која je била посвећена младима јасно je речено да су младе генерације брига целог друштва. Не треба, разуме се, мислити да се о младима у Нацрту ништа не говори. Напротив. Y једном броју одредаба о томе се говори, али на посредан начин. Ако би се унео један пропис који би се тицао организације младих, тиме би ове генерации е још једанпут и формално добиле значај и позицију ко ja им припада, Желимир Чабрило, студент Хтео бих да кажем неколико речи о два питања: о положају и улози Савеза комуниста Југославије по Нацрту устава и о месту концепције ошнте народне одбране и улози грађанина у њеном остваривању, јер су и једно и друго фактори који спајају наше народе и народности у јединствену и недељиву целину, у снажну заједницу која, поред осталог, омогућује свнм грађани.ма да живе у слободи, независности и социјализму у коме je једино могуће изграђивати нове, самоуправне друштвене односе. 1. Y одељку VII Основних начела Нацрта устава говори се и о месту и улози Савеза комуниста Југославије. Међутим, простор који je дат Савезу комуниста мањи je од он or који je дат Синдикату, a још мањи од оног који je дат Социјалистичком савезу. Због чега je то тако? Вероватно због тога што су место, задаци и рад Савеза комуниста Југославије детаљно опредељенн програмом СКЈ, a унутрашња организацнја Статутом СКЈ. Ипак, мислим да ово, уколико je тачно, није сасвим доволен разлог и да Савез комуниста Југославије треба определити и истаћи са прецизнијим н конкретнијим одредбама. Наше друштво je, од 1945. године до данас, прошло кроз различите етапе свога развоја. Од периода адмиыистративног социјализма којег ca аспекта односа Савеза комуниста Југославије и државно-правне структуре карактерише срастање партијских и државних органа, па до периода у којем je, како друг Тито каже: „готово било стид рећи да се на власти Југославије налазе комуписти”, тј. период чије je обележје и либерализам који je, по природи својој, воддо елиминисању акционе функције Савеза комуниста као једном од незаменл>ивих услова како самоуправне оријентације тако итьене реализације. После седнице у Карађорђеву и Писма Извршног бироа и Председника Тита настала je нова фаза у улози Савеза комуниста Југославије у нашем друштву. Савез комуниста je сада впше него икада раније свестан искуством проверене н неопозиво утврђене нужности да само идејно ј единствен и акционо споеобан Савез комуниста може остваривати и остварити своју друштвену функцпју која обухвата и организована државе чији je битни атрибут