Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

30

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

правног друштва, још далеког, у коме су радови непосредно друштвени, па се међу њима може да оствари принцип директне размене. Он се пак овде појављује као један „истрчали” облик, нешто што се већ сада треба да оствари, зашта још нема реалних претпоставки. Ни у другим документима, међутим, овај проблем размене радона није до краја доведен, него само истакнут као начелаы принцип, па се не мора зато сасвим пребацити читава грешка на ауторе Нацрта Устава. Дакле, у основи у Нацрту Устава провејавају у питању су два система, један идеални систем, високо развијен самоуправни, систем, који истине неке нормативе као критерије, као циљеве, као идеале, као вредности, који нису материјално остварљиви, нити су довољно институционализирани и уклопљени у везу са текућом, реалном, данаппьом фазой развода и данаппьом проблематиком нашег привредног система. Можда то за један овакав докуменат као што ie Устав који треба да да ширине и просторе за будуће сагледавање није лоше, али можда ћемо због тога доћи у ситуацију да закоиодавством након овог Устава допуњујемо и још вшпе модифицирамо његове основне одредбе које су дате у Уставу на принцишша који нису довољно прецизни и због којих би то текуће, касније законодавство могло бити врло различито и одударати у различитим правцима од идеала Новог Устава.

Ар

Иван Максимовым