Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

37

НАСЛЕБ. ЗЕМЉИШТА, ПРАВО НА СТИЦ. ЗНАИЬА И СЛОВ. СТУП. Y БРАК

je у основи исто што и непостојање брачности, умоболности и неспособности за расуђивање, сродства итд. И кад погледамо текст става другот члана 168. Нацрта устава СФР Југославије („Брак се пуноважно закључује слободшш пристанком лтща различитог пола која склапају брак пред надлежннм органом”), већ je оформљена замисао: ево брата и сестре (дакле, два лтща различитог пола) који су пред надлежним органом међусобно склонили брак. Taj je брак, могло би се помислити, пуноважно закључен, али се исто тако намеће питање; може ли бити веће необичности (да не кажем накарадности) ? Одговор не треба наводити, будући да он снагом разума и етике сам по себи извире. Евентуална алегација на Закон о браку овде би била посве неоснована. Ово што je истакнуто није гш једини ни најважнији приговор односном тексту. Отуда je за поштоваае само један заюьучак: цитирани текст ваља у целини брисати. Ово тим више што се у ставу првом истог члана вели да се брак уређује законом.

Ар

Момчило Курдулија