Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

233

ДИСКУСИЈА

и са ове практичне стране да приВемо и да оно што се односи на нашу кућу, размотримо и да на неки начгш организованије него до сада томе приВемо. Ова дискусија je само један вид нашег одговора на ова питања, врло широк, врло општи. МеВутнм, ми се морамо организован! тако да наш допринос буде у размери са оним што можемо и у сразмери са оним што се од нас с правом очекује. Само ако тако приВемо, моћићемо да кажемо да смо наш допринос у припреми Конгреса и у доношењу Платформе дали онако како овај Факултет треба да учини.

Александар Вацић

Тема о којој желим да говорим, има за повод проблем који je на први поглед парцијалан и превасходно теоријске природе. Y Платформи за припрему одлука X конгреса, найме, налазе се два става која ћу интегрално прочитати. Први. „Развој самоуправних продукционих односа, те превазилажење технократских и бирократских појава у друштвено-економским односима, и остатака старога друштва, ствара основу за поступно превазилажење категорија као што су: добит, цена рада и слично, као остатка прошлости и за афирмацију принципа дохотка као новог друштвено-економског односа”. И на једном другом месту; „Често се захтевом за модерним и развијеним тржиштем у суштини ишло за увоБење тржишта, радне снаге и тржшпте капитала, односно некритичном преношењу категорија капиталистичког друштва у наше услове. Ни један, ни други захтев није на .линији онога што je зацртано у Програму Савеза комуниста Југославије, као задатак ове етапе”. Сви они који су стигли до треће године студи ja сетиће се да ова два става имају директив импликације на питања којима су се бавили у економској теорији, у привредном систему и у политичкој економији. Поједностављено говорећи, у нашој економској теорији, готово читаву једну деценију присутна су три теоријска схватања, која су постојала и развијала се као еквивалентна: теорија или систем дохотка, теорија или систем добити и најзад, теорија или систем акумулације. Економистима те теорије, њихове друштвене претпоставке, њихови механизми и њихове последице, нису непознате. Оно што je ново јесте да се у то, до сада превасходно теоријско питанье, улази са једним од најважнијих докумената Савеза комуниста. Оно о чему хоћу да говорим јесте: да ли je то требало учинити, и да ли оно што je на ту тему написано у Платформи за Десети конгрес треба прихватити? Да бих да то питање одговорио мораћу да захватим знатно шири сегмент друштвеног живота од онога који проистиче из прочитаних цитата. V периоду који je за нама, боље рећи периоду из којег смо закорачили, али join не и изашли, живели смо у присуству значајних дру-