Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ар

Војин Димитријевић

Хтео бих да посветим пажњу четвртом, последнем делу Платформе која je пред нама, не само зато што je та материја мени по формацији најближа, него и зато што ми се чини да не би било добро да се наша дискусија заврши а да не кажемо ни једну реч о тим аспектима Платформе и, што je много важније, о видовима нашег живота, наше ситуације у Југославији, који су ових дана нарочито потенцирани. Jep наше тле je традиционално под притисцима различитих врста. Југославија, од када постоји. непрекидно одолева разним притисцима и стално je суочена са покушајима мешања у њен унутрашњи живот. Последњи дани, мислим на сукоб на Блиском Истоку, драматично показују у каквој се близини Јутославије дешава ово што се дешава. Мене je изазвала једна реченица у Платформи на страни 147 издања латиницом, ко ja je занимљива за средину у којој се води ова дискусија. Наиме, каже се на том месту; „Покренуле су се огромне народне масе у Африци, Азији и Латинској Америци, готово две трећине данаппьег човечанства. Аруштвене и политичке науке, па ни социјалистичка мисао у целини, још нису довољно објасниле природу ових процеса и њихов револуционарни значај”. Мислим да то овде за нас на нашој институцији, значи веома много јер показује да се ни један конкретни политики програм не може саставити без поимања и тачног схватања извесних ситуација с којима смо суочени, па према томе, указује на огромну улогу науке која добија у том свом виду не само обичну, конкретну примену, него примену од одлучујућег значаја. На овом месту, наравно, где je разговор о политичким проблемима који су ггред нама, нећу да се упуштам у асоцијације научне природе које овај пасус покреће, али хоћу да кажем следеће: да се у нашем схватању света и светског друштва, то значи, судбине, кретања у човечанству, стално мешају две слике тога света; једна као попрнште светско-историјског процеса, а друга као арена збнвања међународних односа схваћених као односа између држава, па се и у гледагьу на међународне односе стално осцилира измеВу једног и другог, или се иде напросто на универзалне закључке као да je светско друштво само поприште борбе неколико класа или двеју класа, у овом тренутку, или се иде у други, по мом мишљењу, етатистички екстрем, где се чак и класна борба у међународним размерама објашњава једнно односима између држава, што доводи и до практичних изопачења од којих су вероватно најкарактеристичнија она која су чшьена под утицајем сталинизма. Међутим, треба при том увек имати једну тачну меру. Чини ми се да треба имати у виду да разумеванье класне борбе у међународним размерама тражи да се схвати да поред држава у овим односима, у овој борби, играју улогу и неке друге снаге које ми тешко опажамо и о којима имамо доста помућене представе. То иде чак и дотле да захваљујући једној таквој маски, коју на себе узима савремени капитализам, нарочито