Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

478

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Бихевиористички правац je join у развоју како у криминалној психологии тако и у другим психолошким обласхима. Он, као што видимо, садржи извесна тврђења која су путем експеримената и праксе потврдила своју исправност. Али, исто тако, оихевиористи се сударају са разликама у понашању разних људи, што од науке захтева све даља објашњења, као што захтева и понирање у узрочност човековог понашања, које ће бити дубље него оно које се врши само спољним иосматрањем. Један од новијих праваца који ce појавио y психолошкој науци јесте КАИНИЧКИ ПРАВАЦ, који се служи својим клиничким методом. Клиничко испитивање (које je у почетку било само медидинско) састоји се у томе што се захтева непосредно присуство пацијента да би се могли добити сви доступни подаци о његовој морфологији и органском функционисању. Подаци добијени путем других метода користе се и повезују се са целокупним стањем и особинама, што омогућава боље разумевање природе и узрока пацијентових тегоба ( s 0). Клиничка психологија настала je као реакдија против лабораторијских фрагментарних резулата раније психологије, против статистичких и површних посматрања, против занемаривања динамичног делован>а конкретних чшьеница. Њен метод одговара продуб’леном испитивању индивидуалног случаја, са коришћењем историјског изучавања, тестирања и прогнозирања ( 31 ). У криминалној психологији и у криминологији уопште, овај психолошки правац наишао je на широк пријем и примену (Де Гри, ди Тулио, Пинател, Канепа, итд.). На последњем VII међународном конгресу за криминологију у Београду, септембра 1973, клиничка криминологи]а наведена je као једна од три основне тенденције у савременој криминологији 132).I 32 ). Међутим, клиничка криминологија није само клинички психолошки правац сужен на проблем криминалитета. Она подразумева интердисциплинарно проучавање индивидуалног случаја, при чему се доста корнсти психологија. Клиничка криминологи ja, као што je то наведено у главном реферату на Конгресу у Београду, ,дма многе позитивне стране”, али се сматра да се „стратегија борбе против криминалитета не може ефикасно водити полазећи од оквира клиничког истраживања” ( м ). Најзад, у савременом свету све више бива прнхватана марксистич ка наука која се и у психологији конституисала као посебан правац. Правац претпоставља полажење од извесних основних теоријских ставова и методских принципа при изграћивању концепција ( м ). Марксистичка психологија усваја одређене принципе које су поставили класици марксизма Маркс, Енгелс и Ленин, и на основу њих тежи даљим психолошким достигнућима. Текстова класика који би се односили на психолошку проблематику нема много, али радови класика марксизма ипак омогућавају да се на основу н>их приступи изради система кримипалне

(зо) André Rey: L'examen clinique en pshychologie, стр. 5, PUF, Paris 1958 (222)

(ai) Reuchlln: Histoire de la Psychologie, стр. 76, 81.

(32) Др Милан Милутиновий: Основне тенденщце у савременој криминологи ји,. стр. 8. главки реферат, VII међународни конгрес за криминологију, Београд 1973 (61).

(зз) Милутиновић: Основне тенденције y савременој криминологи ји, стр. 32, 35.

(31) Др Глигорије Зајечарановић; Филозофпја марксизма, стр. 17, Градина, Ниш 1973 (129).