Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

394

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

утроструче. Тако на пример, нису ретки случајеви у нашој пракси да се уз позив на рочиште приложи само превод тужбе на језик замољене државе a недостаје њен оверени препис; да превод пратећих списа није од заклетог судског тумана који га мора оверити; да суд тражи вештачење или обавл>ање одреБене парничне радње на начин који није дозволен у замољеној земљи (°). Ови и други пропусти одутовлаче и отежавају наплату издржавања и смањују поверење у суд и сигурност тужиоца да ће успети са својим захтевом. ц) Извршење страних одлука у статусним стварима у већини земал>а као и у нас (у смислу чл. 18. Уводног закона за ЗИП), неће се одобрите ако у погледу домаћег држављанина нису поштовани домаћи прописи. Наш суд није обавезан да, приликом решавања о алиментационим захтеву, води рачуна о страной праву јер о томе не постоји одговарајућа колизиона норма. Отуда разлике између домаћих и страних матернјалних правила о издржаваљу о којима се не води рачуна могу онемогућити реализацију издржавања. На пример, рокови застарелости периодичних потраживања издржавања или рокови за подношење тужбе за утврВивање очинства у иностранству који су краћи него у нашем праву морају се уважавати. Трајање издржавања у другим земљама ограничено je пунолетством а не до краја школовања како je ,то по нашем праву. Тако je према параграфу 1708. немачког ГраВанског законика предвиВено да обавеза издржавагьа постоји до навршене 18. године живота детета. Круг лица које je неко дужан да издржава такоВе може бити различит у страној земљи. Домаћи суд мора водити рачуна о правилима страног права која се на ово односе. Y неким случајевима, штавише, потребно je имати у виду да ће и квалификадију поједишгх појмова као нпр. „заједничко домаћинство” и других, страни суд у поступку извршења домаће одлуке одредити по своме праву. Уважавагье свега овога приликом расправл.ахьа пред домаћим судом обезбедиће максималне претпоставке за одобрење извршења у иностранству или ће упозорити странке да не улажу непохребне напоре или да своја права покушају да остваре на други начни евентуално у поступку пред страним судом. 2. Приликом састављања одлуке, пој едини пропусти и невоВење рачуна о формалностима, такоВе могу довести до одбијања одобрења нзвршења или одуговлачења поступка за извршеае. а) Веома се ретко среће у нашој судској пракси да се образложеньа одлука у споровима где се појављује елеменат пностраности разликују од унутрашњих грађанских ствари. Другим речима, не позива се на правила меВународне надлежности (сукоба јурисдикција) нити на колизионе норме, већ се једноставно примегвују унутрашња правила као да елемента иностраности и нема. Y земљама које домаћу пресуду у

(6) На прил!ер, домаћн суд, ради смањења трошкова вештачеља, нарочито у случајевима кад je тужноцу признаю сиромашко право, пошаље епрувете ради узимаlьа крвн туженом (у поступку за утврђивање очинства) који се налазн у иностранству.