Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

товано бројним међународним документима - слобода кретања. Ипак, пресудом Суда Европске заједнице из 1974. године овај поступак британске владе је проглашен дозвољеним (Van Duyn case). 17 С друге стране, Европски суд за људска права је 1993. године, у једном другом случају (Kokkinakis v. Greece case) донео пресуду из које се јасно може сагледати колебање суда у погледу питања где су границе слободе вероисповести, 18 Наиме, два члана верске заједнице Јеховиних сведока (брачни пар Кокинакис) из Грчке била су осуђена због прозелитнзма, јер су пропагирала своју веру православној комшиници. Првом пресудом Кокинакис је био осуђен на четнри месеца затвора, док је другостепеном казна претворена у новчану. Кокинакис се обратио Европском суду за људска права. Суд је стао на становиште да је таква оптужба грчког суда нарушила чл. 9 Европске конвенције о људским правима, јер право на јавно манифестовање верског осећања укључује и прозелитизам, а у том конкретном случају реакција грчког суда ~није била неопходна мера за демократско друштво“, 19 јер је изречена казна непропорционална законском циљу. Грчком суду је посебно замерено што је утврдио одговорност г. Кокинакиса само на основу цитирања грчког законодавства, не спецификујући на који је начин оптужени покушао да непримерено убеђује своју сусетку да промени верско убеђење. Но, суд је ипак истовремено изразио став да је забрана прозелитизма која постоји у грчком законодавству „у складу са легитимним циљем: заштити слободе других“, с обзиром да „непримерени прозелитизам треба да буде забрањен или ограничен, јер се понекад појављује у облику активности кроз које се нуде материјалне или друштвене привилегије како би се придобили нови чланови цркве или се врши непримерен притисак на људе у несрећи или немаштини, а понекад се чак примењује и насиље пли испирање мозга“. 20 Најновији међународни документ, који се још више приближава потреби да се против нарастајућих проблема везаних за рад верских организација и секти (тј. за злоупотребу слободе вероисповести) може реаговати кроз ново законодавство представља извештај Адриана Настасеа од 10. фебруара 1999. године (Nastase

17 Захваљујем мр Бранку Ракнћу, асистенту Правног факултета у Београду, што ми је скренуо пажњу на овај случај н дао релевантне податке; Judgement of the Court of Justice of European Community of 4,12.1974, No. 41/74 - Recueil 1974, p. 1337.

18 Kokkinakis, 36 Y, B. Eur. Conv. on Human Rights, 181

19 Каучук формулација „неопходна демократском друштву“ се односи на тумачење члана 9. става 2. Европске конвенције о људским правима из 1950. године, који прописује да , freedom to manifest one's religion or belief shall be subject only to such limitations as are prescribed by the law and are necessary in a democratic society in the interest of public safety, for the protection of public order, health or morals, or for the protection of the rights and freedoms of others".

20 Judgement of 25 May 1993, case Minos Kokkinakis v. Greece, Revue universellc dcs driots de I'hommc, 1993, p. 251-255.

355

Сима Аврамовнћ, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)