Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

(ii) speaking freely about one's religious beliefs; (iii) changing one's religious beliefs and affiliation; (iv) possession and distribution of religious literature, including Bibles; or (v) raising one's children in the religious teachings and practices of one's choice; or (B) any of the following acts if committed on account of an individual's religious belief or practice: detention, interrogation, imposition of an onerous financial penalty, forced labor, forced mass resettlement, imprisonment, forced religious conversion, beating, torture, mutilation, rape, enslavement, murder, and execution." Јасно je да овако постављено регулисање слободе вероисповести, у неким аспектима другачије од међународне регулативе и тенденција које су се у њој развијале последњих деценија, најчвршће до сада утемељује право на манифестовање вероисповести, потенцирајући при том право на промену верског убеђења и афилиацију. Посебно треба скренути пажњу на тачку (iii) параграфа (А), којом се не дозвољава државама да се „арбитрарно" забрани, ограничава или кажњава „мењање верских уверења и афнлиација". Очигледно је да је формулација овог члана прилично шпрока (у зависности од тога шта се може прогласити арбитрарним). Све то добија пуни смисао у светлу чињенице да поменути амбасадор у годишњем извештају обавештава председника о стању верских слобода у свету, а председник САД је овим законом ( Section 405) овлашћен да у том случају према земљама прекршиоцима уводн разноврсне санкције, које обухватају: приватнн демарш; званични јавни демарш; јавну осуду; јавну осуду у оквиру једног или впше мултилатералних форума; отказивање или укидање једног или више облика научне размене; отказивање илп укидање једног или вшие облика културне размене; одбијање једне или више радних. званичних или државних посета; отказивање или укидање једне или више радних, званичних или државних посета; заустављање, ограничавање или суспендовање помоћи САД у развоју конкретних земаља; давање директиве америчкој Извозно-увозној банци, Корпорацији за међународно инвестирање и Агенцији за трговпну и развој да не прихвати издавање било каквих (или одређених) гаранцпја, осигурања и креднтирања; заустављање, ограничавање или суспендовање помоћи САД у области безбедности; давање директива извршним директорима међународних финансијских институција да се супротставе или гласају против зајмова; наређивање руководиоцнма одређених америчких установа да не издају лиценце нити да овлашћују на други начин извоз било које робе или технологије појединим страним владама и агенцијама; забрану свим америчким финансијским институцијама да дају зајмове пли обез-

358

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)