Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Ипак, чини се да постоји простор у оквиру кога би се могло наћн решење које би помирило две, на први поглед непомирљиве слободе - слободу на промену вероисповести и слободу на остајање при постојећој вероисповести. Законодавство најпре треба да посеже за тзв. позитивним мерама, а нарочито увсфењем верске наставе и бољим информисањем. Рестриктивне мере би смеле бити дефинисане искључиво кроз елемент насилног, у најширем смислу речи, навођења на напуштање вере којој се припада. С обзиром на развој међународноправпе регулативе у последњих педесетак година, као и с обзиром на недвосмислено актуелизовање проблема нарастања негативних последица деловања појединих секти и верских група у многим европским земљама, а нарочито оним у транзицији, чини се неопходним да се законским прописима веома прецизно и сасвим конкретно дефинишу активности које представљају насилно и нежељено мешање у слободу постојећих верских убеђења. Тиме би се избегло да ови прописи негативно утичу на остваривање слободе вероисповести и њеног јавног испољавања, али би се истовремено спречило и превођење у друго верско убеђење или вероисповест, које се не заснива на слободно израженој вољи, него на нежељеном мешању у туђу приватност и идентитет. На тај начин се слобода вероисповести не би тако лако, често и скоро неограничено као до сада, претварала у злоупотребу тог права.

Sima Avramovic

Religious freedom and its abuse - historical And current legal aspects Summary

In the first part of his paper the author analyzes general problem of ballance between freedom and limits of its use from historical point of view, taking ancient Greece as a starting point. He also outlines legislative regulation of religious freedom in comparative constitutional history and international law. He points to the initial guarantee that no one should suffer adverse consequences because of his religious conviction, to shifting the emphasis on the freedom to change one's religious belief (Universal Declaration of Human Rights 1948 and the European Convention on the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms 1950), as well as to slight emphasis on the right to retain one's religious conviction, by formulation „freedom to have or to adopt religion or belief of his choice" (International Convenant on Civil and Political Rights 1966). However, intense spreading

* Dr. Sima Avramovic, Professor at the Faculty of Law of University of Belgrade.

362

Сима Аврамовић. Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)