Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

док код datio in solutum постојећа облигација и даље производи правна дејства само са измењеним предметом. 3

У ширини поља поменутих схватања, за која слободно можемо рећи да обухватају две тачке крајности, наш Закон о облигационим односима 4 усваја становиште по коме новација представља један од начина престанка облигација, што се види из законског текста који предвиђа да обавеза престаје ако се поверилац и дужник сагласе да постојећу обавезу замене новом и ако нова обавеза има различит предмет или различит правни основ. 5

Kao што ce види, наше право прихвата становиште да је новација начин гашења облигације на основу уговора између повериоца и дужника који је израз њихове намере да њихова постојећа облигација престане, а да истовремено са њеним престанком настане нова облигација, која се разликује од претходне по предмету или правном основу.

Из овога, између осталог, следи констатација да новацију можемо посматрати како са гледишта преиначења старог облигационог одиоса, тако и са гледишта заснивања нове обавезе на место crape, што је израз намере странака. При томе, треба истаћи да постоје мишљења која у области новације као основа за промену права сматрају да израз преиначеље права није добар, јер је овде заправо реч о престанку једног права и замени другим правом. 6

Међутим, поред овог питања, предмет анализе овога рада биће и многа друга схватања и питања, на пример, да ли натурална облигација може бити предмет новације, тј. да ли се новом цивилном облигацијом може новирати натурална облигација; или, ако је постојећа облигација рушљива, да ли се онда и накнадна облигација сматра рушљивом; или ако је облигација ништава или непостојећа, да ли у том случају може или не може бити новације. Уопштено говорећи, у раду ће бити анализирана питања која се односе на услове и дејства новације, a то све после историјског развоја новације и њеног домена примене у савременом компаративном праву.

Kao што можемо видети, широк је спектар схватања и питања која намеће појам новације, 7 а ако свему овоме додамо ито да фран-

3 У том смислу: Михаило Константиновић, Овжигационо право (скрипта), Београд 1959, 200; Ж. Ђорђевић, В. Станковић, 590; Ј. Радишић, 359; F. Terre Ph. Simler, Y. Lequette, 1312; M. Planiol, G. Ripert, 198; G. Marty, P Raynaud, 842.

4 Закон о облигационим односима - ЗОО, Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, Службенилист СРЈ , бр. 31/93 и Службени лист СЦГ , бр. 1/2003 - Уставна повеља.

5 Закон о облигадионим односима (чп. 348). Вид. и Богдан Лоза у Коментару Закона о облигационим односгта (ред. Б. Благојевић и В. Круљ), књига I, друго издање, Савремена администрација, Београд 1983, 1104-1108.

6 Л. Марковић, 402.

7 Вид. Драгор Хибер, „Промена повериоца или новација и застарелост“, Анали Правног факултвта у Београду 2/2013, 5-20.

169

Марко Перовић (стр. 167-187)