Arhiv UNS — Humoristička štampa

Humor kod Srba

POVODOM 30-GODIŠNJICE "JEŽA"

Smisao za humor u Srba javlja se joS u narodnim pesmama, pevanim uz gusle, u narodnoj pripoveci a napose u "po§alicama H , i u stvari šalama, koje su pričane i prepričavane obično na "selima", 0 slavama, mobama i u predahu na seoskim igrankama. Po zaslugam© taj drevni naš humor, ma koliko bio en "naivan" u odnosu na danaŠnji vid produhovljene i fino izatkane satire "bezbolnim žaokama", mogao je da se uporedi sa pesmom i da udje u narodnu poslovicu pored nje: "Šala nas je održala, njojzi hvala". Malp je naroda u istoriji sveta koji su u danima kada mu je najteže bilo, pravio šale na temu zle sudbine, kao što je Sinio to srpski narod. Sam taj smisao utoliko je dostojniji pošte 1 priznanja, što je iskljušivo bio kazivan šivom a ne pisanom, odnosno štampanom reči o Jer, tek kad© se Srbija malo oslobodila Turaka i pridigla glavu, oformljena je prva štamparija. Sa prvim štampanim spisima, takoreči, javljaju se u Srba i prvi humoristični listovi* I tu je malo narod© koji mogu da navedu kao istorijsku Sinjenicu, - keo što mogu to Srbi - da je u sso c svom naizmeničnom mukotrpnom sužanjstvu, imao preko stopedeset humorističkih i satiričnih listova. Večina ovih listova javljaju se prvenstveno u Beogradu. S jedne strane to su opravdavala retka štamparska sredstv© - Sak su i u Beogradu dugo bila oskudna - a s druge strane, sposob ni pisci, organizatori pa i idejni nosioci tih pojava, živeli su i bitisali uglavnom u glavnom gradu malene Srbije. D© je to tako, najbolje ilustruje šinjenica da je Beograđ tako redl pod Turcima mogao da kaže da ima svoj samonikli, beogradski - i nišlji drugi - humor. Iz tog starog beogradskog humora. Čiča Ilija Stanojevid naš potnati glumac i pisac, i crpao