Arhiv UNS — Kultura

O postanku kulturnog filma

Početci fšlma Godine 1896 postajao je jedmi biokop u Berlinu. Unter deu Linden 21. pa je ta godina označena kao §odina nemačke filmske industrije. Prvi bioskop držao je nemački filmski pionir Oskar Messter. Ko misli, da su berlinci nahrupili u kino i gurali se za mesta da bi videli „žive slike“, taj se vrlo vara. Gradjanstvo nije ni pomišljalo, da ozbiljno shvata ovo neobično preduneče, uprkossvim nastojanjima Oskara Messtera, da za film pridobije prijatelje. Pokušavao je sve i sva. Snimao je sportske filmove, filmove sa mora, vojničke filmove, čak je pokušavao da filmsku traku unatrag okreče tako, da su na pr. plivači skakali iz vode na kopno, ali sve to nije pomagalo, „Ništa nije pomagalo" tuži se on u svojoj knjizi »Moj filmski put«. »Usled prevelikih treškova morao sam da zatvorim moj kino. U ondašnje vreme posetioci bioskopa su kradom ulazili u kino, da ih nebi neko od poznanika uhvatio na sramotnu činu.« I zaista nije baš prijatno bilo da se ide u bioskop. Karbitno osvetlenje širilo je vrlo neugodan miris, koji je usled slabe ventilacije postajao nepodnošljiv. Policiski propisi za bioskope uvedeni su tek 1912 godine. U gledalištu zvrljao je gramofon, a glumci su u neku ruku ritmički otvarali i zatvarali usta prvi tonfilm je rodjen! U ono doba fjlmovi su prikazivani u nečuvenoj dužini od 18 metara! dok danas »Tobisov« film „Ohm Kruger“ ima dužinu od 3.620 metara... Od postanka filma prošlo je več četrdeset godina. Danas u svakoj zemlji ima na stotine bioskopa. Gradski bioskopi udešavaju se sve lepše i luksuznije, pa su često puta toliko lepi, da ne zaostaju ni za jednim pozorištem. U Beogradu nalazi se najmoderniji, najlepši i najveći bioskop na Balkanu kino »Beograd« sa 9SO sedišta, dok u Berlinu bioskop »Zoo« ima 2.314 sedišta. Ranije se filmski studio nalazio na četvrtom spratu jednc kuče u Priedrichovoj ulici u Berlinu, sada postoje sedam ogromnih ateljea sa vrlo prostranim dvoranama za snimanja u velikim posebno građjenim zgradama. Za ovih četrdeset §odina razvijanja filmske industrije, svaka §odina je donosila nade i razočarenja i borbe za oobedu. U berlinu održavane su bitke za umetničko razvijanje filma, a za otstranjivanje svih nepoželjnih i rasno stranih elemenata iz kulturno-političkog života. Berlin je danas filmski grad Koliko borbe je bilo nužno, da se to postigne, ne misli nijedan od današnjih posetilaca bioskopa, a sve se postiglo za razmerno kratko vreme od nekoliko deeeniia.

Saradnja u filmovanju Pri snfmdnju fffma nemfnovno fe pofrebna saradnja autora. režisera i glumaca. Teh udružen njihov rad prestavlja filmshu umetnost. Njihov rad je jednahopravan, jer je na umetničhi uspeh filma pojedinačno jednaho važan. Slihovite misli i dijaloge, hoje autor posle ispitivanja i pregovaranja sa merodavnim licima produhcije honačno uvrsti u svoj ehspoze, dobiva režiser, hoji taj ehspoze ruhopisa honačno modeliše u hnjizi snimanja. I otada na njegovim ledjima je sva odgovornost za izbor glumaca, hoji prema ideji filma imaju da prihažu radnju. Ideja filma, režija i gluma to je tercet, hoji mora uporedo da saradjuje, savršeno da se podudara, jer o tome tercetu zavisi ceo uspeh. Pesničha fantanija stavlja na hartiju slihe ličnosti iz samišljenoga fijma i dijaloge, hoji pod ruhom režisera oživljavaju u hrvi i mesu glumapečat i život fantomima autora. Poenija, formiranje ličnosti i živof. to su tri pola onnačavaju raHvoj budučega filma, ' :< dvo ideje, režije i glume ujediradnji, to trojstvo stvaranja.

Kulturni filmovi postoje otkada je nastao film, jer prvi filmovi bili su scene raznih dogadjaja: odlazak brzoga voza, slonovi u prašumi, scena sa sportskog igrališta it.d. Tek docnije nastao je pravi film prema romanu odnosno knjizi filmovanja- Nije fspravno kad se kaže, da je filmska drama prevazišla kulturne filmove. Pilmska drama imala je prve uspehe kod širokih masa, docnije kod inteligenata, a za uspeh kod akademika bori se još i danas. Medjutim }e kuiturni film napredovao s druge strane: najpre je imao uspeh kod akademika i asketa, zatim kod inte-

ligenata, a za uspeh Kod širokih masa bori se još i danas. Nije čudo što su kuiturne filmove ocenili najpre profesori i naučnici, pr'io, jer su kuitumi film smat ali korisnim priiikom predavanja i proučavanja i dru§o, što su navikli na dosadne stvari. Nije ni čudo što je nekada kulturni film bio dosadan Prvo, prikazivao je nešta, šta niko nije hteo da zna, a drugo, bio je nerazumljiv za nestručnjake. Ali neuspeh nije ležao u samoj temi kulturnog filma. Neuspeh je ležao u tome, Što su tak iv film izradjivali Ijudi, koji su u nauci vrlo mnogo znali, ali zato o filmu nisu imali ni pojma. Zato su njihovi filmovi bili komplikovani, nejasni \ nerazumljivi.

le nera2umljivosti bulturnog filma; moglo se snirniti toltbo rečf, kolibo je bilo nužno, da se film raHume, ali onda je učinjena druga greška: snimalo se predavanja sa raznih područja nauhe ue prilog slika i tako je film opet bio dosadan. Tek nebi put naišao bi po neki film kao iEnimka, koji nije bio suhoparan, te koji je pretskazivao, da če doči i vreme umctničkog kulturnog filma. Tada je bilo Eaista malo takvih filmova, koji bi mo§li da povuku i osvoje masu, ali bivalo ih }e sve više i više Poslednjih o'odina mnogi kulturni film bio je Eabavan i interesantan. Da-

Kddd je posle došao tonfilm nestalo nas se kulturni filmovi ne isradiuju samo znanjem naube, već i umetnošću i IjubavIju. Danas bulturni filmovi nisu samo zato tu, da ih se za istu cenu §leda sa filmskom dramom, već da izanove pobudu za naobrazbu. Nije baš retko, da danas publika izlazi iz nekog bioskopa sa uverenjem, da je kulturni film bio mno§o vredniji od glavnog. 21 septernbra o. g počela je u Muuchenu nedelja kulturnih filmova, Tamo će biti prikazivani najbolji kulturni filmovi nemačke filmske produkcije, koji će dokazati, da filmske drame moraju da mnogo nastoje, ako ne žcle da budu prestignute od umetnosti kulturnih filmova.

Veit Harlan fim »Z lat n i gra d« u ko jem glavnu ulogu igra Kristina Soderbaum sa partnerom Eugonom Klopferom »N o č bez oproštaja« zove se Ijubavni film čiju inscenaciju vodi Erich Waschneck. Filmovl rada U filmu »D ies e 1« (retija Gerharda Lamprcchta) prikazuie nam Wi'lly Bir§el ispunjenje velike ideje pronalazača motora na sirovo ulje. »Borba za Germaniju« }e film u režiji M. W. Kimmicha, sa Luisom Trenkerom u glavnoj ulozi, koji nam pokazuje pustolovnu borbu nemačkih naučnika u borbi protjv bolesti spavanja. Film »W ie n 1910« režira Rudolf Forster i igra glavnu ulogu, gde prikazuje život bečkog pretsednika opštine Lue§era. Iz nemačKe prošlostl »Ni na nebu ni na zemlji« zove se film rađen prema pripoveci Otta Ludwiga, a inscenirao ga je Harald Braun, dok olavne ulo§e igraju Werner Kraus i Gizela Uhlen, te mladi umetnici Wolfg , anv Lukschy i Martin Urtel. Prema pripovet\ Ernsta Zahna snima Paul Ostermayr Tirolu film ~V iole n ta“ sa AnneliesoL, Reinhold, Richardom Hauslerom i Hansom Schlenckom, a u bavarskim Alpima snirna Hans Deppe prema Ganghoferu film „Rat volova", iz ratničkov podviga seHaka u 15 stoleću, sa Paulom Richterom, Elfriedom Datzig i Fritzom Kampersom u §1 vnim ulogama. Pustolovna srca Tu čemo nači dva filma suprotnosti sa Hansom Albersom: »S tor t e b eke r« koji nam prikazuje pustolovan život morkoga heroja i »B esmr t n i bekr i j a« gde se prikazuje život Nanta, originala iz prošloga stoleča. U filmu »Sudbi na« igraju Heinrich George, Gizela Uhlen, Will Quadflieg, [ Werner Hinz. U središtu filma je sluga, koji radi vernosti gospodaru da postane njegovim krvnikom. 11 satiričnom filmu „Velika pustolovina“ nastupa Rudolf Forster. U filmu ~11 uzi j a“ (režija Turžanskij) nastupaju Brigitte Hornry i Jphannes Heesters kao partneri Vesell svel Marika Rokk prikazuje u filmu »Cirkus k a kr v« dražesno cirkusko devojče, Drugi njen film je »I graj u č e sr ce« lepa filmska opereta, muzika Eduarda Kuhnecke, u prekrasnoj opremi. Osim toga dolazi još jedan Willi ,Forst film i jedan JennY lugo film sa Willi Fritschom u muškoj ulozi, čiji naslovi nam još nisu poznati.

Predobjave (Vorspann) filmova Film bez »foršpana« je isto, što i flaša finoga vina bez etikete. Zar etibeta ne pohazuje godište vina i braj gde je rocUlo? Slično je i sa »foršpanom», boji ide bao i predobjava filma: on imenuje naslov filma, režisera, homponistu i §lumce, on izaziva interes za film i stvara nade za kvalitet. Publika hoče da zna ko če je zabaviti, ona hoče da zna da Mariju Stuart igra Zarah Leander, a ne ko drugi, ili bolje, da Zarak Leander igra Mariju Stuart, a ne Elizabetu ... Osim to§a i pravo je, da se sudelujuči u filmu pretstave publici pre nego što ona vidi sam film. Najpre je »foršpan« bio u formi spiska imena sudelujučih. Posle se došlo do spoznaje, da je film zapravo umetnost slika, pa su vadjene slike pojedinjh scena i prikazivane u diapozitivima publici. Sada se vade za „foršpan" čitave scene iz filma zajedno sa dijalozima i sastavlja se jedna celina vešto übačenih scena, koja prikazuje najvažnije momente iz filma, koja ima da izazove kod publike približnu sliku vrednosti radnje u filmu i interes za premijeru. Mnoge ideje lete u vazduhu i po moz§ovima stvaralaca filmova neiskorištene. Zadatak tih stvaralaca je taj, da stvore takve »foršpane«, koji če publiku da zainteresuju, da }e drže u napetosti do dolaska filma, a ipak da je ne umaraju.

Snimanje kulturnog filma o biljkama u ~Ufinom“ ateljeu

PROGRAM "UFE“ ZA 1941-42

I u trečoj godini rata nemačha filmsha produhcija svesno hroči napred, što se najbolje vidi in »Ufinog« programa na 1941/42 godinu. Dvadesetosam >Ufinih« filmova čas đramatshog, čas veselog sadržaja na namernom su stepenu umetničhe vrednosti. U prvome redu treba da spomenemo filmove našeg vremena slavne borbe nemačhih vojnihaj alpinshih lovaca, mornara, vanduhoplovaca, padobranaca i ostalih trupa, vidi se u filmu »N a rv i po scenariju Gerharda Menneta i u režiji Veita Haiiana. I film »8 jun« hoji je inscenirao Pritn Kirchhoff sa Karlom Raddatnom i Joahimom Brenneche obradjuje vojničhu temu. Tajna uspeha nemačhe vojshe je u reči Potsdam, a »Potsdam« če se radi toga nvati 1 u hojem če orof. Carl Froeiich oživeti vojničhu tradiciju. Tamnu ponadinu herojshih ahcija nove Nemađhe ocrtava prof. Karl. Ritter u svom novom filmu »G P U«, u hojem prihaHuje nlihovačhe metode sovjetsho - rushe orgaoinacije. Genije umeinostl prati nas. podiže i snaži u današnjem vremenu. Njega slave tri veliha filma. »S a nj e« u inscenaciji Haralda Brauna, §de glavnu ulogu igra Zarah Leander, hoja ovde pohanuje život Klare Schumman, pijanisthinje i žene Roberta Schumanna.

koj'em se čuje čitdv niz dela iz najlepše nemačhe romantične mußike, dok je film »V o 1 i mt e« u režiji Rolfa Hansena, posvećen uspomeni norveškog komponiste Edvarda Griega. U režiji Josefa von Baky igrače Rene Deltgen u filmu »T e a1 1-1 i ter« ulogu neumrloga i velikoga glumca Josefa Kainsa. Ni'b filmova obradjuje neprolaznu temu Putevi ijubavl Z p rah Leander nastu pa u filmu »Njena velika Ijubav« ( u režiji Rolfa Hansena) kao slavljena varietska pevačica (sa Viktorom Staalom i Paulom Horbigerom). Podloga večine ovih filmova su poznata literarna dela. Profesor Karl Froelich priča nam u filmu »Zenidba« (prema delu Sudermanna) o kasnoj Ijubavi starijeg čoveko, koji se odriče svoje Ijubavi u korist miadosti. Heinrich George, Ilse Werner, Paul Wegener i Ernst v. Klippstein igraju glavne uloge. Madjarski roman Lajoša Zilahv »Zlatnimos t«, koji prikaHuje ugroženost i spas jednoga braka, filmovan je pod istim imenom u režiji V. Turžanskoga, sa Willv llsom Werner i Mathiasom Wiemannom u naslovnim ulogama, a drugi roman, od Johanna Knittela, filmuje se pod naslovom »V i a mal a« (Zla uljca), u režiji Josefa v. Baky s Luisom Ullrich i Karl Ludwig Diehl u glavnim ulogama. Prema Billindrami »Gigant« iniscenira sada

4

Štamparija »EXPRESS«, Kostadina

FlLMikt NOVOSTI

Beograd, Telefon: 29-011

Broj 1