Arhiv UNS — Kultura

СОРАБИ

Децембра 1982. 11. 490. по пропасти Атлантиде

СРПСКИ ЈЕЗИИ ЈЕ САМОНИКЛИ ЈЕЗИК НА БАЛКАНСКОМ И ПОДУНАВСКОМ ТЛУ.

СЕОБА СРБА У VII ВЕКУ Н. Е. САМО ЈЕ ТАЛАС ДОСЕЉАВАЊА ПЕРИФЕРНИХ СРПСКИХ ПЛЕМЕНА КА СВОМ АУТОХТОНОМ ЕТНИЧКОМ И ЈЕЗИЧИОМ ЈЕЗГРУ НА БАЛКАНУ.

ПУТОКАЗ У РЕЧИМА. („Политина” од 24. 12. 1982. г.] ~Недавно су совјетсни научници Т. В. Гамнрелидзе и В. В. Иванов издали нњигу ~Индоевропсни језин и Индоевропљани”. Задржавши се на речима ноје су одраз животне средине, материјалне и духовне нултуре и друштвене организације, они су дошли до занључна да се прапостојбина Индоевропљана не може налазити у централној Европи, већ пре у њеним југоисточним деловима, унључујући Балнан и Блисни истон. По њима, најужа постојбина Индоевропљана могла је бити, и то најнасније у 4. миленијуму пре н. е. северни део Месопотамије и Мале Азије.”

За сценографа драме Ђуре Јаншића ~Сеоба Србаља” прихватио сам се радо, али сам већ на почетну преговора истанао претставницима Народног позоришта да ћу написати и један тенст за премијеру, пошто имам сасвим друго виђење на сеобу Срба на Балнану у Vh веиу н. е. ноја се сасвим погрешно изучава у историји нао једини озбиљнији долазан Срба на то полуострво. Ја, нао слинар са танвим јасним интересовањем и одређивањем ствари, тврдим да је само језичним, етимолошним приступом могуће доћи и до историсне истине, па и до оне, да су Срби са својим језином АУТОХТОН народ на Балнану и у Подунавсном