Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

Jeste li videli?

Icste li videli da је stiglo proleće i u Novi Sad? Ја sam video, a znate hako? Šetao sam sa majkom bulevarom Jugoslovensbe narodne armije. Skoro je sva bUa raskopana. Žute kocbice povadjene sa kolovosa na nekoliko mesta, put sakrčen osnakama koje brane prolas. Miriše katran koji spremaju на zalivanje pločica. A travnjacl? Po njima se šeta mali traktor koji ore. pa me sasvim podseča na oranje Kraljeviča Marka. Tu i tamo gomTe semlje koja se dovlači 1 sipa na usoranu semlju- A kada sam krenuo prema ribljoj pljaci, tu je tek bilo „veseloK Raskopana u!lca, leti semlja i prašina na sve strane- Znači, proleče dolasi, Novi Sad isgleda kao } svake o-odine u ovo doba. Na poljančetu gde se običnO i§ramo fudbala, vika, dreka, graja. Lopta leti tamo, ovamo! Hop! Ode prosor obllšnje kuče u paramparčad! Islasi domačica sa metlom u rukama; Hočete li iči odavde, mangupi jedni! Sad ču vas }a ovom metlom! Platičete mi ovaj prosor! Znam te koji sl! Gle, eto jednog čike! Mirno se uputio stasicom kraj poljančeta. Pljas! Nl druo'i tiiri nije boije sreče! Umesto u mrešu, lopta obara čikin šcširl Zar mje došlo proleče? jeste li ga videli? Ako niste, prošetajte našim gradom!

Plavsić Miloš,

Va.

Ulica popločana lišćem

Ulica popločana liščem, moja ulica. Tiha Jsmedju dva reda starih kestenova koji strašare nad njenom mirnočom. Tu ne§de u tom šuštanju ostale 5u Ijudske stope. Na nečijim vratima samo je ostala tiha rupa eksera koji je dršao irne čoveka kofi je otišao da opet prtkuca taj njegov tihi ekser na neka druga vrata Ili se vide stope psa koji }e dobio parče hleba i glasno švačuči pojeo. Često u mojoj ulici sunce, koje salasi sa dva crna oblaka daleko na sapadu, šapuče svojim sracima kao kiklop satnom sebi. A tada ono nestaje i prepušta biserni sumrak ulicama. Kros §rane pfolase senke i kao uvek, ne osvrčuči se na mene koji sam jedini tu, idu dalje u prisustvu mokre ulice. Mcsec isgleda kao ukredeni biser, taj basnosnovni dragulj tamno§ neba. A dalje sve je isto, samo popločana liščem ta tiha ulica ostaje i dalje tiha i sama u rasgovoru sa mnom.

Popović Branislav,

VII.

Догодило се

Било je лепо вече. Звезде су трепериле као да намигују на велики жути месец. Био сам у стану без друштва. ОРац и мајка нису били код куће. Ја пожурих да узмем лопту која је вирила испод кревета. Шутнуо сам је имитирајући Костића. Лопта је погодила сам угао ормана са кога се срушила фи i ура пингвина. Уз тресак пала је на под и разбила, се у безброј ситних комада. Ухватио сам се за главу и гласно рекао:„Шта уради, црни f]epo?“ Верујте да никад нисам брже чистио. Ухватио сам касу и изручио сав свој капитал. Отишао сам у град и купио другог пингвина. Он је стајао на орману исто као и онај бивши пингвин. Моја каса је остала празна те сутрадан нисам ишао у биоскоп. Од тога дана Костића сам замрзео као и „Црвену звезду“ и навијам за „Војводину.“

Милошевић Петар,

VI6

Veče u шојој ulici

Lepo је veče u mojoj ulici kad mesečina Haspe snene kućice, a tri jablana kao straša mirno sto« je dok im se zelena boja ra u ernu na mesečinb Njihova bujna krošnja se naginje nad mal® kućice kao da im šapuče toplc reči utehe. Ponekad se čuju šurni koraci, a zatim 5 oni iEČečnu. Sa ugla posmatram svoju ulicu koja kao da sanja o svojoj bu« dućnosti, oblakoderima i parkovima, Tada mi se čini da se st'w di ovih niskih kućica sa crnim krovovima. Noć osvaja, uji-ć.a tone u san. UlaHim u onisku kućicu jer mi se oči =aklapa]u. Moja ulica nastavlja da sanja o svojoj bu« dučnosti. Mesečina se povlači ina obla*,, ka sneni, jablanovi -trepere tiše tise, tiše.

Obućina Zagorka

ВЕЛИКА БРИГА

У дечјем кућном савеШу, деца се у бригу дала „Шша ли су учинили сшрашно кад грди баба Лlора?“ Дап је већ настао Шрећи, како их мрко гледа, ни поред прозора својих баба им проћи не да. Одједном Вдада викну: ~Дружино моја cea, у недељу смо баби розбили прозора два! ЗаШим смо н>ену мачку за репић сШално вукли, а ihenor унука Брану, пре неки дан истуклиВ Пред њеним прозором простор за фудбал изгледа славно., њихове утакмице Шу се игроју давно. Дечји је савет решио: да иду дечака Шри, и баба Мари сву штету Ша Шројка поправи. Да ли ће примирја оити рећи вам не знам ја, Шо ће ми сутра pehu дружина цела Ша.

Мирјана Косшић, V

ДЕЧјИ ЛИСТ