Arhiv UNS — Listovi stranaka

ЗАШТО И КАКО СУДИТИ ЈОСИПУ БРОЗУ, ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ И МИЛАНУ НЕДИЋУ

Цситралиа бтаџбипска упрана страикс Српски покрст обиове (СПО) подржана ииицијативу свог коалициопог партиера, Либсралис страике из Ваљева, дасс одржи јавиосуђеље Јосипу Брозу Титу, као и прсдлог да сс обиови процсс гсисралу Драгол>убу Дражи Михаилови Ну. I. Заппо судити Јосипу Брозу? Тај чопск, који јс комуиистичком Југославијом владао самонољио и иедодирљипо свс до снојс смрти, крив јс, пре свсга, задсмократски, скоиомски, моралии и свсопппи колапс читанс државе. Сахраиио јс свс дсмократскс устаиове; пол>у својс партијс иамстиуо свима као обавсзу; иајбруталиијс сс ( обрачуиавао са политичким иеистомишл.сиицима; армију, иолицију, судстпо и свс оргаис власти учииио napтијским; иа личии ировод и мсгаломаискс апстите свстског државиика ироћсрдао јс огромио и иебројсио благо зсмље. Ссм тога, Јосии Броз је руководио и додатиом ain исриском стратегијом; разбијсис су сриске зсмл>е, срискс цркпс, сриска ирипрсда, ссло, ии гсл и гсиција, а од Косова и Мстохијс створсиа јс албаиска држапа. Јосипа Броза сматрамо кривим и због тога што јс, за грајање 7(pyroi' снетског рата, присустпо окупатора у зсмл.и и усташки гсиоцид иад сриским иародом у з акозваиој ИДХ, искористио као идсалаи трсиутак да ои и љсгова партија крсиу у освајања власти, чимс јс изазвао фаталии грађаиски рат у српском иароду, иа његовом врату отворио још Јсдиу раиу и разбио јсдииство сиага отиора против хрватских усташа и фашистичког окупатора. Одгопораи јс и за ратис злочинс над исдужиим стаиовииштпом, углавном српским, када су под лозииком „спровођсња друге етапс револуције” иарочито пострадали Источиа Херцеговииа, Ириа Гора, Источиа Босна и Босанска Крајина, због чега јс народ био присиљен да тражи зашти гу и од окупатора. Брозов злочин јс тај и што ни после октобра 1944. када јс Црпена Лрмија ослободила Београд и паргизанска војска се домогла и авијације и тенкова, нијс уследио напад на усташки логор Јасеновац, највећу кланицу српског народа, иего је та фабрика смрти неометано радила све до краја априла 1945. године... Ово су само неке од кривица Јосипа Броза, побројане и у програмским документима Српског покрета обнове. |Листа његових грехова, наравно, тиме није исцрпена, што потврђује преку иотребу да се Брозу олржи јавно суђење.

з. Саопштење за јавност

Прсдлажемо да то будс најмасовнији и најдсмократскији пропсс у историји правосуђа. Љегов почсзак би означио др Војислан Шешељ, објавл.ивањем Иницијалнс оптужницс. Послс гога би требало пружити времснаи могућности за изјашп>аванл свимау Jyi ославијиисвету који имају шта да кажу, било у корист тужбс или одбранс. Желимо да исту шансу имају и они који Броза проклин.у и они који га обожавају и славе. Са снојс странс, Српски покрст обновс прсдлажс да се, као Брозови браниоци, нарочито позову писци, пссници, публицисти, мсмоаристи, композитори, вајари, сликари, филмски умстници и новинари који су од ibera, за живота или после смрти стварали Натчовска и Бога. Ако олбију да сведочс, или су умрли, сведочиИс н.ихова дсла. Након сних прикупљених доказа и „за” и „против”, др Војислан Шсшсљ би одржао завршну реч тужбс, а Брозови браниоци завршну реч одбранс. Сулијс тск тада да саопште прссуду. 11. Л зашто захтевамо обнову пропеса гснсралу Дражи МихаиловиНу? Зато што сматрамо да је процсс 1946. био монтиран, да јс први герилац у поробљеној Нвропи без иједног локаза проглашен за фашистичког квислинга, један изузстно частан и поштсн човек за злочинца и јсдан великисрпски и југословенски иатриота за издајника. Годннс 1947. кад је генерал Михаиловић всћ био убијен, у Бсограду јс одржано суђсњс нсмачким ратним злочинцима. Јсдноме од њих, злогласном др Фуксу, који је за врсме рата био шсф Гсстапоа за Србију, комунистички тужилац постава питан>с; - Објасните када сте свс и како сарађивали са издајничким покретом генерала Михаиловића? - Пикада Гсстапо, чији сам шеф стално био, није имао никаквих веза са генералом Михаиловићем! - отресито одговара др Фукс, не кријући да га је питање зачудило. - Ми смо Михаило,вића увек сматрали за непријатеља немачкс оружане силе број један, па смо зато припаднике његовог покрета прогаЈвали без милости. Сви Немци увек су једнако мислили да је напионални покрет у Србији под Михаиловићевом командом највећа опасност за немачке трупе на Балкану. Коначно, то је покрет који је Немцима нанео иајвише зла и који... Шеф Гестапоа није могао да заврши започсту мисао. Председник титоистичког суда одузео му је реч, одложио

претрес и прогласио ra тајним, како би сакрио од Јавности истину. Михаиловићев тужилап, Милош Минић, 1947. је и тужилац инже!веру Францу Нојхаузену, шсфу немачкс ратне привреде у окупираној Југославији. Минић, у једном тренутку, каже: -Немачки Рајх није могао из СрбиЈе извлачити храну, зато што су вас ометале наше партизанске борбеие јединице! - Глупости, то су глупости! - одмахује руком Нојхаузен. - Ми партизане или комунисте у Србији нисмо ни осећали. Ако су наша слагалишта била стално нападана, пљачкана или уништавана, то је била кривица Михаиловићевих људи, а не партизана Они су испред нас затварали све путеве до села и ризница, те тако спречавали сваки немачки извоз из Србије. Михаиловићеви герилци су... - и ту је и овом сведоку одузета реч. Студент права, поручник Вилијам Роцер, један од 500 америчких падобранаца које су спасили Михаиловићеви герилци, дао је 1946. овакву изјаву: - Ако су ови јунаци немачки колаборатери, онда смо то били и сви ми АмерИканци у њиховим одредима, јер смо се заједно кретали и кроз исте љесе смрти, заједнички пробијали до слободних плаиина Његов процес ругло је од суђења. Пресуда је унапред изречена Адвокат из Њујорка, капетан Менсфилд, први амерички обавештајац у Михаиловићсвом штабу и његов саборац у многим биткама са Немцима Арнаутима, усташама и Бугарима, изговорио је и ове речи: - Генерал Михаиловић, велики српски Чича, имао је витешко срце и све највеће врлине, нарочито ратно частољубље и ретку хришћанску самилост. Чича није, зарад своје славе, пред чељусти страшног нацистичког крона бацао рођену децу никада, кад би он сам у томе могао да их замени. Штедео је невину крв и избегавао безнадежне жртве по сваку цену, мада је увек лакше друге својој слави жртвовати, или је подизати на хиљадама невиних и непотребних гробова... Историја све исправл.а и мртве праведнике диже из гробова. То и историја и сви пали и преостали дугујемо генералу Михаиловићу, великом савезнику, ретком праведнику и издатом мученику! У београдској судници, у својој завршној речи, генерал Михаиловић каже: -Рекоше ми једнога дана да је штета што ја нисам постао патријарх, а наш