Arhiv UNS — Listovi stranaka

PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE

ZAŠTO KOMUNISTIČKA ISKRA

Odlučiii smo da se vratimo izvoru. Ime iista je tako rođeno pre nas, i mi samo preuzimamo svetlost njegove istine. ISKRAje borbeno glasilo Ruske socijalističke radničke partije koju je 1900. godine, u emigraciji pokrenuo Lenjin, U Redakciju su, pored Lenjina, ušli najistaknutiji ruski marksisti; Georgij Plehanov, Julij Martov, Pavel Akseiord, Vera Zasulič i Aleksandar Potresov. List nije imao glavnog urednika, ali je tu dužnost faktički obavljao Lenjin, koji je redigovao tekstove, održavao vezu sa dopisnicima, i starao se o plasmanu tiraža po Rusiji. U njemu je Lenjin objavio više od 50 svojih angažovanih tekstova Očf aprila 1901. sekretar rsdakcije bila je Lenjinova supruga, istaknuta revolucionarka Nadežda Krupska. Sedište Redakcije najpre je bilo u Minhenu, zatim u Londonu, i najposle u Ženevi. Prvi broj „iskre" pojavio se decembra 1900. u Minhenu, sa zaglavljem: ~lz iskre će buknuti plamen Odgovor dekabrista Puškinu". „Iskra" je u početku izlazila mesečno, a potom petnaestodnevno, u prosečnom tiražu od osam hitjada primeraka. Preštampavana je u ilegalnim tipografijama u Kišnjevu i Bakuu. imala je takozvane poverenike u rtusiji, koji su je, u strogoj konspiraciji, dostavljali čitaocima. Među tim agentima bili su Lenjinova sestra i brat; Marija Uljanova i Dmitrij Uljanov. Novembra 1903. Redakciju „Iskre" preuzelo je desno krilo ruske socijaidemokratije. Lenjin je decembra 1904. pokrenuo list „Vperjod" koji je nastavio revolucionarnu tradiciju „Iskre". Lenjinova „Iskra" je odigrala veliku ulogu u pripremama velike oktobarske revolucije i osmišljavanju teorijske misli socijalizma. Proteklo je istorijsko vreme revolucija XX veka, na časovniku istorije rođene su nove države, stekli slobodu mnogi porobljeni narodi, pred nama se odigrava proces tehnološke revolucije na zalasku našeg veka, završena su dva velika svetska rata, svet gradi svoju budućnost u senci raketa, neutrona, hidrogenskih bombi i ekonomskih potresa, stalnih pretnji ratom i proklamacijama o miru i Ijudskim pravima i građanskim slobodama, komunizam trpi velike udarce međunarodnih zavera i obmana, izložen razgradnji svojih učaurenih dogmi, a ustremljen ka novim horizontima humanizma i demokratije, a ISKRA ostaje... KOMUNISTIČKA ISKRA je list Komunističke partije Jugoslavije koja je obnovijena na svom Petom kongresu Obnove u Baru 6. aprita 1974. godine, kada je i doneta odluka o osnivanju lista. KOMUNISTIČKA ISKRA je list koji će objektivno, istinito informisati javnost o svim značajnim pitanjima u zemlji i međunarodnom radničkom pokretu. Naš list biće otvoren za saradnju svima koji žele da argumentovano i dostojanstveno zastupaju ličnim stavom, teorijskim mišljenjem ili polemičkim prilazom da daju doprinos izgradnji demokratskog socijalizma, društva humanih i slobodnih Ijudi, otvorena svima koji iskreno žele da Jugoslavija bude dom

Slobode ravnopravnih naroda nezavisne i federativne države u kojoj je oživotvorena pravna sigurnost i Ijudska prava i slobode svih građana. Redakcija poziva sv'' iskrene, stvaralački orijentisane i časne Ijude, kojima je na srcu izgradnja društva humanog socijalizma i pune stvaralačke siobode da nam pišu i budu naši cenjeni saradnici, Istovremeno, mi ćemo kao otvoreni list, objavljivati i mišljenja sa kojima se ne slažemo, sa kojima smo spremni da polemišemo, da objavimo oglede, teorijske stavove, eseje i traktate iz oblasti filosofije, sociologije, etike, estetike, ili angažovane politikološke studije, u cilju da budemo list istine, slobode, komunizma i demokratije, list svih stvaralaca i radničke klase. Pozivamo sve radnike da nam pišu u ime pravde, socijalizma i slobode o svim problemi-

ma koji ih muče i dilemama pred kojim stoje u ovo naše krizno doba, doba iskušenja i iskupljenja mnogih znanih i neznanih. Pišite nam, sarađujete sa nama, jer smo Vaš list u kojem možete otvoreno saopštiti istinu o društvu i sebi, napisati otvoreno o zabludama i gresima, o zloupotrebama i zločinima. Budimo zajedno časni i odgovorni zastupnici istine i slobode, pravde i demokratije, jer, mi smo zbog vas tu, mi u vas verujemo i nadamo se da je ta vera obostrana. U to ime, mi Vam predajemo KOMUNISTIČKU ISKRU u ruke, sa željom da ona postane deo vašeg života, kao što je za nas naš život.B UREDNIŠTVO Beograd, septembra 1990.

KOMUNSSTIČKA PARTUA JUGOSLAVfJE CEMTRALNI KOMfTET Sro|: SiužOeno seogfUc? 0 * 9 ° dine Stsvsna FiHpovlcs 36 Shođnc OSNiVAČKOM KONGRESU—KONGRESU OBNOVE KOMUNiSTIČKE PARTiJE JUGOSLAVUE održanom 6. apriia 1974 gođine u Baru, do.nosl sleđeču ODLUKU - ; (JHEDNf^TiZBORA HiiDAKčUE Čian:l. Na osnc-vu Cdluke PETOG OSNIVAČKGG KONGRESA - KONGRESA QBNOVc KPJ ođ 6. aprtla 1674. godine, a shodno dlanu: 3 ODLUKE 0 OSNIVANJU 3 OBNOVi KOMUNISTIČKE PARTfJE JUGOSUiVIJE osnfva sei pokreće part!||sk! fist KOMUMISTSĆKA SSKRA kao o!asiic partije kojc će ohjektivno i istihfto Ihformisat! jugoslovensku javnost o stanju u zemlji i komunistićkom pokrotu, kao i o šlfim i zajednfčkim temama i pitanja od posebnog interesa za sudblnu SFH J i njcna tlruš*vena kretanja ' . - Čfan: 2. Na osnovu oaiuke V Kongresa-Kongresa OBNOVE KPJ od 6. aprila 1974, imenovan je za glavnog i odgovornog uredrtika tista knjšževnik ? publicista Momčilo JoKtć, čian Politbiroa CK KPJ kao i ođređen sastav prve Redakcije. Clan; 3. Centraini kcmitet Komunistlćke partije Jugosiavije, -na svojoj redovno] sednici od 7,maja 1990. godine, ođržanoj u Beograđu, usvajajući duh odtuka V Kongresa OBNOVE KPJ potvrdio je imenovanje Momčila Jokšća, čiana Politbiroa CK KPJ za glavnog i odgovornog uređnika partijskog lista: KOMUNISTIČKA ISKHA, kojl če kao mesečnik iziaziti u Beogradu i omogućavati članstvu i simpatizerima KPJ, kao ! svima kojtma je stalo do istinitog i objektivnog informisarsja uvsđ u društvena i potitička zbivanja u zemlji i inostranstvu. Centralni komitet KPJ |e imenovao sastav Redakcije i ovlastio giavnog urednika đa preuzme sve potrebne mere radi što bržeg izlaska lisla. Član: 4. Odiuka stupa na snagu danom donošenja. ZA CENTRALNI KOMITET KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE Organizacloni sekretar D r Branko Bošković, s.r.

U OVOM BROJU: POLITIKAI strana 5

VLADO DAPČEVIĆ MEDU NAMA strana 4

PARTIJA, VLAST IČOVEK analiza titoizma strana 14

KARL MARKS I FRIDRIH ENGELS

Generalni sekretar KPJ dr Mileta Perović: Komunizam, juče, danas i sutra

programski dokument proleterske revolucije

Z''«*swwa” >atvltak~'msirksirfn« bila ie oci ogrorrmog značaja razrada programskih dokumenata proleterske revolucije. U njima se jasno i nedvosmisleno ukazjvaio na protivrečnosti kapitalizma, pretpostavke socijalističke revolucije, formuiisani njeni zadaci i određena uioga u njoj radničke klase i njene komunističke avangarde, Marksizam se ograđivao od sitno buržoaskog socijalizma i izlazio na široku arenu radničkog pokreta. Uove dokumente spadaju Engelsovi „Elberfeldski govori", „Principi komunizma", te Marksov i njegov „Manifest Komunističke partije".

„Elberfeldski govori"

Na zborovima o komunizmu u Elberfeldu Engels je 8. i 15. februara 1845. godine održao dva govora u kojima se nazirao program nemačkih komunista. Tekst ovih govora objavljen je prvi put u prvoj svesci časopisa „Rajnski godišnjaci za društvenu reformu" 1845. godine. U ovim zborovima Engels piše Marksu 22-26. februara: ~Ovde u Elberfeldu se dešavaju čudne stvari. Juče smo unajvećoj dvorani i prvoj gostionici grada održali naš treći komunistički zbor. Na prvom je prisustvovalo 40, na drugom 130, a na trećem najmanje 200 Ijudi, Bio je zastupljen ceo Elberfeld i Barmen, od novčane aristokratije do bakalina, izuzevši samo Stvar strašno paii. Ne govori se njočemu drugom do o komunizmu, i svakogldana dobijamo nove pristalice. Vupertalski komunizam je istina, zamalo što ne sila. Ne možeš ni zamisliti kakvo je tle ovde. Najgluplji najindolentniji, najfilistarskiji svet, koji se nije ni za šta na svetu interesovao, počinje gotovo da se zanosi komunizmom".

U ovim govorima Engels pre svega podrobno razmatra slobodnu konkurenciju i društveni poredak koji je ona proizvela. On karakteriše kapitalizam kao društvo u kome svako radi na svoju ruku, kako bi se sam obogatio, ni najmanje vodeći računa o drugima. U tom društvu ne može biti ni govora o nekoj razumnoj organizaciji i podeli rada, jer svako nastoji da izvuče što veću dobit i ne misleći o tome da se njegov lični interes ipak u osnovi podudara sa interesom svih ostalih članova društva. Pojedinačni kapitalist bori se protiv svih

bsta v! .h oo'ed\naćn\ vadniu protiv svih ostalih radnika, a huržoash^ klasa u celini vodi borbu protiv radničke klase, kao što opet proietarijat mora da se bori protiv buržoazije. ~U ovorn ratu svih protiv svih, kaže Engels, u ovom opštem besporetku i uzajamnom iskorišćavanju sastoji se suština današnjeg

građanskog društva. Ali jedna takva, na duže vreme .neregulisana privreda... nužno mora doneti najkobnije rezultate po društvo: nerad koji joj leži u osnovi, zanemarivanieistinskog, opšteg dobra mora, pre ili posle, na eklatantan način izbiti na videlo. Propast malobrojne srednje klase, staleža koji je činio glavnu osnovu država prošiog stoleća, jeste prva posledica ove borbe." Po Engelsu. propast srednje klase i proleterizacija sitnih kapitalista je zakonitost buržoaskog društva, nužan ishod preimućstva krupnih kapitalista nad svojim slabijim konkurentima i najizrazitija manifestacija „životni kapital da se koncentriše u malo ruku". Ova tendencija kapitaia da se imovina iz dana u dan sve više gomila u rukama sve manjeg broja Ijudi, a da, nasuprot tome, ogromna većina naroda: sve više osiromašuje rađa oštru suprot nost između ništavnog broja bogataša na jednoj i ogromnog broja siromašnih na drugoj strani. Ova suprotnost je po Engelsu, u Engleskoj i Francuskoj dostigla kri(nastavak na str. 2)