Arhiv UNS — Listovi stranaka

ци, чланови клуба: Драгиша Васић, Александар Ђурић, Владимир Велмар-Јанковић, др Стеван Јаковљевић, Раде Драинац и многи други, које услед ограничености простора не помињем. Сматрам да је интересантно овде истаћи да је тим Вечерима присуствовала и у њима видно учествовала наша позната песникиња - у то време госпођа, а касније другарица Десанка Макснмовић. Посебна пажња посвећена је предавањима о приликама у појединим српским покрајинама. Тако је секретар Клуба, тадашњи доцент Универзитета, а касније академик др ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ одржао серију предавања на тему ”Проблеми унутрашње колонизације у Јужној Србији”. О међународном положају Југославије одржана је серија предавања на којима су roворили ђенерал Живко Павловић: ”3начај Југославије као војне силе на Балкану и у Средњој Европи”, Милан Милојевић: ”Спољни поглед у вези са проблемом дунавског базена, др Андра Ристић: ”Средоземно море и Југославија” и многи други. Према задацима и прокламованој политици Клуба, покренуто је формирање Савеза свих Југословенских културних друштава. Та идеја се није могла реализовати, јер су хрватска и словеначка културна друштва пружила отпор и стално деловала против сваког уједињења Срба, па макар и на југословенском пплану. Као компромисно решење, сарајевска "Просвета” се прихватила обавезе да формира Савез српских културних друштава, 30. маја 1938. године. Омладинска секција Српског културног клуба, на чијем челу је био Милорад Драшковић, имала је задатак да ради са српском родољубивом омладином, а посебно са студентском. Састанци омладинске секције одржавани су редовно у просторијама Клуба и увек су били добро посећени. Окупљали су се српски родољубиви омладинци, да би чули и изнели своја мишљења о судбини Срба у тој, за српски народ злосрећној, Југославији. Расправљало се и о свим другим темама из области културе српског народа. Поред званичних новина Српског културног клуба, које су се звале СРПСКИ ГЛАС”, омладинска секција је имала свој лист ”СРБАДИЈА”, који се бавио претежно проблемима српске омладиие, али је повремено служио и као гласило Клуба, с обзиром да је ”Српски

глас” био један од најчешће забрањиваних часописа тога времена, а све због своје изразито српске оријентације и критичког писања против свих злоупотреба тадашње владе Цветковић-Мачек, на штету српског народа Своје српско определење, високе моралне квалитете, као и своја слободарске традшдије омладина Српског културног клуба показала је у судбоносним, историјским догађајима марта 1941. године. Када је 25. марта 1941. године влада Цветковић-Мачек склопила пакта са силама осовине, омладинци Српског културног клуба су истог дана штампали, а увече лепили плакате и исписивали пароле, којима су позивали грађане Београда дане прихвате тај срамни акт издаје. Сутрадан 26. марта 1941. године организовали су демонстрације београдских студената и средњошколаца, настављене 27. марта 1941. У демонстрацијама су учествовали припадници већине српских омладинских организација, изузев комуниста! Преида су у поратној историји и историјским фалсификатима комунисти највише својатали тај дан, ипак они нису имали- ама баш никакве везе са организацијом тих догађаја! Наиме, у то време Совјетски Савез са Стаљином на челу имао је уговор о ненападању са Хитлером, а КПЈ, са аустроугарским фелдвебелом, у потпуности је следила инструкције Комунистичке интернационале. Комунисти су тих дана трчкаралаи по београдским улицама, скривајући се, с једне стране од власти, а с друге стране од српског народа и исписивали пароле ”Хоћемо Мир”. Са доласком Драгољуба Драже Михајловића на Равну Гору и почетком првог организованог отпора Хитлеровој Немачкој у поробљеној Европи, већина чланова Српског културног клуба се прикључила том покрету. Премда се, формално правно гледајући, 6. април 1941. године може сматрати као дан престанка рада Српског културног клуба, ипак се не може пренабрећи чињеница, да је малтене цео Српски културни клуб приступио покрету ђенерала Михајловића и да је идеологија Српског културног клуба постала идеологија Равногорског покрета ђенералаМихајловића. Такође се не може пренабрећи ни чињеница, да су најистакнутији чланови Српског културног клуба (Драгиша Васић, Стеван Мољевић, Младен Жујовић) били најближи сарадници ђенерала Драже Михајловића. Касније је од ччланова омладинске секције Српског културног

клуба формиран штаб 501, који је представљао интелектуални подмладак покрета ђенерала Михајловића. Слободно се може закључити, да је Српски културни клуб наставио своје деловање и током ратних година у најтежим могућим условима, које се једном народу могу догодити, а то је да води грађански рат против комуниста, под Хитлеровом окупацијом. Председник СРПСКОГ КУЛТУРНОГ КЈГУБА, др Жељко Марковић

ПРВА СРПСКА ЛЕТЊА ШКОЛА

Ова прва васпитно-образовна манифестација, намењена деци наших исељеника, одржаће се у првој половини августа у селу Петка, код Лазаревца Алтер-етно центар из Београда, Тадеуша Кошћушког 88, припремио је занимљив и користан програм под називом ”Српска летња етношкола”. Ова јединствена школа почиње са радом 31. јула ове године а настава ће трајати две, односно три седмице (према могућностима и жељама полазника). Настава обухвата српски језик и српску књижевност, као и часове из српске историје и културе. Исто тако, ученици узраста од 14 до 20 година, моћи ће да добију поуке из веронауке, традиционалних српских песама и игара и др. Пошто је програм намењен деци наших исељеника, који живе углавном у САД, обезбеђен је смештај у приватним домаћинствима, како би, кроз рад и свакодневно дружење, што боље научили (или унапредили) знање матерњег језика. Као предаваче ”Алтер-етно центар” обезбедио је најбоље стручњаке из одређених области, а учесници Школе имаће прилику да посете све важније културне и историјске споменике у Шумадији.

М.К.

Српска слога, мај 1991

27