Arhiv UNS — Selo

КАКВО ЈЕ ОВЕ ГОДИНЕ ПРОЛЕЋЕ?

За пољопривредне прп.шке и непри.шке предпродећњп месец Фебруар п два пролећња Март и Април врло су важни, зато бп требало да ове месеце имамо пз годпне у годпну прибележене. Ако месец Фебруар, (наравно по жупнијим местима) буде такав, да се може са плугом радптп, и одоцњена у јеоен не посејана пшенпца и јечмови сејати; онда је много постпжено, и за Март остаје много мање радова, кад се п тако на све стране пма посла, да се баште прекопавају, впногради одгрћу п режу. Јер ако се није Mor.io нпшта у Фебруару урадпти и посејатп , онда је за озима жита у Марту доцкан, (ociim иепоузданих јари,) јер на неким жупнијим местпма (као што сам овог пролећа вндео) већ око Бдаговести почпњу и кукурузе сејатп (по по.вима параћпнским) , п онда тек настаје права забуна шта he ое пре сејатп п радити , кад he се виноградн одгртатп u резати, те због тога се са овпм радовпма задоцни, (као што је случај био овог пролећа , да се (као што рекох већ о Благовестпма) сеје кукуруз а впноградп нису одгрнутп а много мање орезани. Што раније пролеће паступп, тим је п сва годпна напреднпја п пма се више времена да се много што урадп п засеје. Па какви су ове године предпролећни ипролећнп месеци бидп ? У овој Европп, па п у самим јужнијим пределима Фебруар месец био је уираво месец мећава, страшнпх бура ii мразева! У самој Далмацији, тој земљп маслина, неранџа п омокава, бпло је прп концу Фебруара до 20 степенп ладноће. JI онда нпје ннкакво чудо, што је п код пао тај месец био са ладним северним ветровпма u што се впше пута повторавало падање снега, п да се v'onei у жупнијим) наши.м крајевпма нпје могао снег отопнти чак до Младенаца ,9. Марта.) II тако целог месеца Фебруара није се могао скоро нпгде угнатп плуг у њпву, да се што пооре и засеје. Напротив лањоког предпролећа почев од 6. Фебруара па целог меоеца могло се и то врло добро оратп и сејати , и орање је било сипко u трошно. Бадем и трн који најранпје цветају, ове су годпне за 15 дана познпје почелп да цветају, а тако пото и све оотало воће ; и да нпје бпло јакпх (источних) ветрова, којп су од половине Марта почелп дувати па ц у Апрплу ла до Воскресенија (13. Апрпла' продужп.ш, према иначе дневној не баш јакој топлотп, небп тако рано могло цветање настаги, него ветрови истераше оилом пупе п цвет. Тек онда, кад наступпше ветровп. и прп.шчно површину земље осушише, могло се одпочети оратп, алп и то како? Од снегова, спљескана и убијена земља, која се ретко под снегом смрзла, u што ое само горњп c.ioj мало прооушно, а у дубпнп је још доста влажна бша, а ннје у јесен угарена (као што то обичпо код нао бива), здраво се хрђаво орало, те се од краја до краЈа орања као капши цепала: па које то, а које што су одма јаки ветровп наотуппли ово се орање тако осушило , да је као једна маса грудава ц као ћернич тврдо оотало , и нпЈе се могло дрљати па нп сејатп , него се чекало да кпша падне , грудве натопе влагом и оипким учппе за сеЈање и влачење ; те тако само у оним местима , где Је око Благовести киша пашц. могло се нешто дрљатп n посеЈати, а пначе и сеЈање u даље орање, било Је све дотле застало. Само онп, (а ти су врло ретки бнлп), коЈи су одма поорано влачиди затим сејали ц опет повлачплп, могли су што ранпЈе посејатп; u по томе пролећње сеЈање пе само што је задоцњено , хрђаво урађено , него Је п врло мало жита посејано ; а међутим настало Je орање псе Јање и еамих ранпх кукуруза, а како he испаоти неда се напред прорећп. Али Је пзвесно, да до Цвети (6. Априла) млоги нпсу иосеја.ш били и овас , а у параћиноком крају , као што реко по благовеств почео Је већ i! кукуруз ii жутп пасуљ сеЈати, п то пе по баштама него по њпвама.

ТЕЖак СВЕСКА iv. ctpaha 28 6

1886 година xvii