Arhiv UNS — Selo

0 нрихрањива љ пчел. а. Познато је свакоме за прихрањивање пчела , и да се оне прихрањују у води раствореним медом. Могли смо читати и у ((Тежаку® о начину прихрањивања и ја као у допуну свега тога додајем : Да по некп пчелар оставља лети зреде тикве , које зна да су слатке, па кад буде време прихрањивању пчела , онда тикву сирову иструже , па помеша с медом и пчелама даје. Неки пак скувају тикву, па добро о медом измешају и на суд танко простру, па онда пчелама за прихрањивање дају. Који ово раде, држе да ]е прихрањивање с тиквом боље, него ли са кукурузним брашном.

Драг. Н. Лапчевић.

Коприва као храна за стоку. Коприва се оматра код нао , као некорисна би.кка или боље коров , који се чисти и уклања где се год појави. То неби требало да буде тако ; јер она може да се употреби као храна за стоку. У Шведској и Норвешкој позната је одавна као једна корисна би.нка за ранење домаће стоке, због чега је увршћена п у ред кудтурнпх пићних биљака. Коприва је за то у тодико подеснија што уопева добро скоро свуда па п на зем.шштима најмршавијим ; што лако подноои и највећу ладноћу ; што ое размножава оама од себе и најзад што расте врло Оујно, те се може косити преко лета 4 5 пута. Коприва се развија врло брзо , па пзрасте пре свију пићних биљака те тиме нуди стодп повећу количину ране. Истина тазе коприву отока неће да једе, но кад се покоси и у откосима оотави на сунцу да jo] овену оне жареће бодље, једе је врло радо. Од крава којима се коприве дају, добија се много впше но обично млека оа изванредно ваљаним маслом. Младе коприве кад се окувају, оитно исецкају и помешају са мекињама нли брашном, што је и код нис познато, добра оу храна за ћурке , кокошке и гуске. Кад се пплеж изобилно храни са копривама, може да се угоји врло брзо. Па и коњи, којима се уз храну додаје по мало коирива , изгледају много здравији , јачи и добију ојајипју ддаку. На послетку, младе укуване коприве радо једу и овиње. Из свега тога внди се, да коприва није само непотребан коров као што се то обично мисли. Зато је нетреба ни истребљивати свуда, већ где се нађе, употребити је за горње цељи т. ј. за храну отоке и пилежи.

Јlек противу гронице и црвеног ветра. Обе ове болести врло ое често јављају код наших домаћих свиња, а нарочито грбница. Наш свет познаје гроницу као једну врло опасну и заразну свињоку болест. Болеоти ове спопадају обично свиње, на измаку лета, при учестаним променама температуре. Кад ое оне једном уселе у свиње, учине грдне штете , јер ретко које свињче да их преболе. Средство, за уклањање ових болеоти препоручује се црњев (трава против црња) Prunela vulgaris, која расте код нао окоро свуда. Кад се иоецкани црњев у омеси оа храном даје свињама за јело, тврди се да никад неће ударнтн ове болести. Ми обраћамо пажњу нашим пољопривредницима иа ову траву као изредан лек противу горњих заразних болести, јер њоме се могу избећи они велики губитци , што их многи претрпи у свињама скоро сваке гидине.

ТЕЖАК CSECKA V, СТРАНА 28 9

ТКЖАК СВЕСКА V

18 8 6 година xvii