Arhiv UNS — Selo

Овде цена трговачка не поотоји. Хоће ли се усвојитн цена коштања ? пли, да би упроотили рачуне, sohe ли се човек ограничити да не неупиоује радове, ђубрета, пнћу сточну, на нечиоте количпне, на дан, на ектар, на центу, на ектолитар, да не ставља цену до времена кад се продајом стоке илн њених производа и продајом жпта и друге ране потрошене на имању, буле оазнала цена по којој отока може да платп свој утрошак, а жетве своја ђубрета своје орање и друге радове спрежне ? Пма дакле више начина за одређивање вредности произведених и утрошених на имању, или оствареннх на дужи плн краћи рок којп прелази трајање годишњих прорачуна. Једнп пречшпћавају годишње поједине рачуне, губптцима и одбитцима. Другн раде путем препоса пз једне године у другу док потрашачи, жетве пли отока не добију неоспорну неку ппјачну. Може лн се мислпти да, првима наука економска не дозво.вава још сада, да пзбегну опаоност од уображених вреднооти ? Има ли стварну вредноот ђубре, пића сточна, слама, спрежнп рад ? Има ли човек рачуна да зна сваке годпне, шта коштају и добнјају отока, пшеница, шећерна репа ? II ако има рачуна, има лн могућности ? Зар наука у 188 5 нема ничим другим да нао учи, са овог гледишта, но оним чшх је учпла славног Матеју Домбала наука у 182 6 онда кад рачуноводство смишљено органнзаторским умом овог учитеља, ступи први пут у врло мало нашпх имања ? Мп ћемо иматп, Госнодо, да одговоримо на ова питања, којпх решење ваља да буде једна од најсрвћнпјих последица ширења добрнх метода пољопривредног рачЈШОводства. Познавати Финанцпјоке резултате једног предузећа по годишњим пнвентарима и по простим регистрима издавања и примања, и помоћу регпстара улаза п излаза н регистара радова, то је потреба сваке озбиљне управе која хоће да предупређује раоппање контролом сваког дана. Али хоћете ли вн да ранпте своју стоку економичннје ■ Хоћете ли да пстражујете, било у својим културама, било на овојим пијацама сточну рану, која he вам датп, оа најнижом ценом коштања, највише онаге покретне, меса, млека, вуне ? Хоћете ли да знате у којој мери ваља да спремате ђубрета иди да купујете индуотријоке гнојеве ? Хоћете ли да познајете своје цене коштања а да их не кварите уображеннм аредноотнма ? Ви имате онда да пзложнте цифре, коЈе изражаваЈу стварну вредност предмета, коЈе пмате да упоређуЈете. II вп долазите силом отвари, до овог закључка да, у проотраноЈ области вредности, што их земљерадња покреће, ако и јесте важно неограничавати се у сазнавању шта Је изгубило пли гига Је добило предрзеће скупа, немање важно Је знати у којој је мери свака грана привреде допринела губитцима или добитцима, заЈедно. Једном речи, ваља познавати оно (< толпко. и толико 0 од 100 што Је доби Јено на капиталхша уложеним у разне отруке пропзводње биљне и проиаводње сточне. Доказп овога рада не обилуЈу. У овоме Је Једна од највећих тешкоћа наотаве Управе добара, парочито кад се ова наука односи на екстензивне културе где рачуноводство иије баш у великој мплооти. Je лц наука у садашње доба немоћна да растера непознавања нз старе проблеме пољопривредне ? Оно што је она учиннда за трговину гнојева, може ли она учинити за оточну рану ? то Је оно што ћемо видетн у идуће.м предавању, Јер, у нашој школп, нншта од онога што је наука урадила, не треба да се изгубн за пољопрнвредну практику.

ТЕЖАК CBECKA V. СТРАНА 29 6

188 6 —• гојина xvn