Arhiv UNS — Selo

ничком добру наше земље, одмармћемо се у својој старости под плодним племенитим воћкама, гледајући своју децу јаку и напредну, на своме огњишту. Тада браћо сваки од нас заборавиће своју данашњу борб}/ јер ће осетити да је испунио своју дужиост човека, поданика и родитеља. Када ми, браћо насељеници будемо рационалним радом искористили ову земљу, ово неодмерено благо, када своју децу будемо у том погледу васпитали, да у будућности буду сретни, јаки и напредни у сваком погледу, престаће наша садања беда и невоља, захориће се веселе песме кршне наше омладине, преко поља и горв, а тиме смо се већ одужили матери земљи, јер је предајемо здравим сииовима да је чувају и бране. Да би наш исељеник могао да има узасе доброг учитеља и помагача, правог пријатеља, основан је лист Аграрни Преглед. Ако се заједнички станемо споразумевати, и гшмагати у својој дужнрсти, наш ће рад сваки дан бити напреднији и у будућности трајкији, и тим ћемо постићи жељене резултате. У листу Аграрни ирегле* наћи ће насељеник упутство о рационалном обрађиземље, о подизању виноградарства, о воћарству, пчеларству и свиларству, и т. д. и т. д, Помоћу листа. ћемо се споразумеватн из разних крајева Јужне Србије по којој смо расејани, знаћемо где се шта ради, у свима пољопривредним струкама, знаћемо за сваку колрнију, и бићемо прави задруrapii; знаћемо како се где насељеници осећају, јер несмемо више дозволити да нас нико гања и убија, а особито омаловажава, јер ми смо дошли на своје старо огљиште, да се препородимо и ове запуштене крајеве поиово оживимо.

Г. Урошеппк, пз Марнног села.

Живинарство

Напредне државе ббраћају нарочПту пажњу живинарству и њихов принос од извоза живине достиже огромне суме. У Француској постоје Удружења Одгајивача Живине, која испитују способности врста живине, добављају боље врсте, укрштавају расе, упућују гајењу, издају часописе и т. д. Колико је ова грана привреде важна и корисна види се, не само по ' новцу добивепом од извоза, него и по радовима око ње н. пр. у Француској, Енглеској, Немачкој "и другим државама постоје многе књиге (читаве литературе) написане о гајењу живине. Код нас,на жалост, сме се слободно рећи, не обраћа се живинарству никиква пажња, а међутим гајење живине није скопчано ни са великим трошковима ни са каквом нарочитом вештином, а даје приходе сразмерно веће од свих других грана привреде. Треба само мало више воље и пажње, па је успех сигуран.

Казали смо већ, да се код кас ке обраћа иажња живинарству; нма привредника, који имају око куће живине а немају чак ни живинарника или где га има тако је бедан, да је исто као и да га нема. Наравно, да под рђавим условима и приходи су рђави. Док једна кокошка под добрим условима може снети за годину дака и преко 200 јаја, дотле, ако нема што јој је потребно, не може ни 100. За сада скрећемо пажњу на најважније услове за опстанак живине: На нрвом месту долази здрава храна; (о чему ћемо доцније говорити) да живина мора имати добар живинарник, где се може зими од хладроће, а лети од жеге склонити; да је живикарник увек чист, јер се чистоћом спречава свака болест; нарочито ваља пркпазити на појење живине т, ј. да је вода увек свежа и чиста, јер загађеном водом добија се и лако прекоси свака заразна болетт. Доцније, у идућим бројевима, .ми ћемо се користити кскуством напреднијих нарочито Француза и говорићемо опширније о гајењу живине*

: МилуиШН МНЈШћ, ■ насел>еиик у с.елу Трубареву

Пчеларство

Много људи има који би у својим крајевима могли да се користе пчеларсгвом, те да донесу евојим кућама доста прихода, сами- себи н- својим породицама здравља, држави и околини користи/ •Много људи има. који воле овај вреднн и корисни инстекат, који не тражи око себе много посла а може много људи да приволи да пчеларима постану, кад се са вредном пчелом упознају. Особито од када су вредни вештачки пчелари олакшали посао око пчеларства, својим знањем, вредноћом и вештином, те се више не мора пчеларити са простим плетеним кошницама, већ сандуцима са покрешим саћем у рамовима. Сандучних кошница има више врста, а свака се зове no имену пчелара који је по својем уму и знању направно; такав сандук, односно ■ кошницу, имамо ■ • као Ђерзои „ Ђерзонку “ „ Америкакку “, Професор Живановић. (која, се зове „Живаковићева американка“) и. т. д. ■ Даље, има још врста сандучних кошница које се једна од друге разликују по велнчини, али cy-, све врсте добре, и боље се са њиМа пчелари него са простим кошиицама. У те врсте спадају: „Да-дамблатове“, „Руске“, „ Алберхтијеве “ и т. д. Сви ти вредни људи и вештачки пчелари пи* сали су разне пчеларске књиге и упућивали народ да се што више вештачким пчеларством бави, и оставили су спомен своме имену вечито; оссбито где су крајеви. повољни за пчеларство на својим пчвланицима држали су предавања о, пчеларству и скупљали народ из раз.них крајева и показивали иа.лицу места како се иа вештачки начин може пчеларити.

„Привредни Преглед“