Arhiv UNS — Selo
у НР Србији, зими 1945/46 год., у Чачанском округу учествовало је 22.650 лица. Ови подаци као и други најбољ® говоре о бројном одзиву нашег пољопривредника. Он је схватио значај који организоване мере имају код нас за њега самог као и за нашу пољопривреду уопште. Потпуно fje разумљиво и природно да то није ишло увек лако и без понекад оштре борбе против извесних елемената на селу. У грешке су упадали организатори акција тамо где, наишавши на „потешкоће”, нису могли или нису умели да постигну масовност акције. Тиме су показали да нису довољно схватили значај и смисао овог битног услова. Убудуће се поставља као важан задатак да се, без обзира на конкретне организационе форме, свакој акдији обезбеди масовни карактер. Даљња карактеристика већине изведених акција састоји се у томе што су оне биле засноване на добровољном раду учесника. Пример велнких добровољних радова Народне омладине, Народног фронта и др., извођених широм целе земље, био је од битног утицаја и на масовне акције у заштитн биља. Многе опсежне акцнје, као на пр. зимско прскање воћака, не би се могле извести без пожртвовности и радног елана наших народа у перноду обнове н изградње земље. Тако су, за финансирање изведеннх акција, утрошене само најнеопходније своте, и то за набавку препарата, њнхов превоз и покривање организационнх и другнх трошкова. Током зиме 1946/47 г. опрскано је, у пет округа НР Србије, 1,998.000 воћака. Ефективни трошкови износе за набавку карболннеума 1,000.462, — а подвоз, награде бригадира и стручњака 2,314.871 а за амортизацију прскалица 431.978 тј. укупно 3,747.301 — динар, што значи да је по опрсканој воћки утрошено нешто мање од 2 динара. 8. Значај масовних акција у заштнтн биља за преображај наше пољопривреде Изведене акције имају многоструки значај. На првом месту треба подвући да су, захваљујући досад спроведеним акцнјама против калифорнијске и шљнвнне штитасте ваши, скакаваца, кромпнрове златице, текуница, пољскнх мишева, пламењаче шљиве, механнчког чншћења воћака и др., нашој пољопривреди отклоњени губици којн би се одразили у општем смањењу прнноса пољопривредних култура, као н у смањењу њиховог квалитета.
36