Arhiv UNS — Selo

који he најбоље одговарати свим захтевима које на њега у спрежној снази поставља пољопривреда, транспорт и потреба Армије, а да у исто време та пасмина и њезин тип има најповољније услове за развитак на том терену, од основног ge значаја за правилан развитак коњогојства у нашој земљи. Ако промотримо развитак коњарства за последњих десетак година у нашој земљи наћи Немо низ примера, како су се поједине пасмине распрострањивале и шириле. а, с друге стране, како су се форсирале и подржавале неке пасмине коња које немају готово никаквог значаја за нашу привреду. Хладнокрвнн коњ белгнјске пасмине ширио се врло нагло у подручја где за њега нема потребе, а нн могућности за исхрану с обзиром на пронзводњу сточне хране тих крајева (Подравина, делови Славоније) и то из посве меркантилних разлога, јер се тај коњ пред рат извозио у знатној мери, и повољна тржна коњуктура углавном је условљавата његово нагло ширење. Данас пак, ми морамо увидети да нам тај коњ опретећује крмну базу тих крајева, а у крајњој перспектнви у својој форми неће бити потребан ни пољопривреди, а напосе Армији. С друге стране пак, било је по-> грешног форсирања неприкладног коња за привреду опште енглеског пунокрвњака и његових крижанаца, док је у тим крајевима сељак орао на волу или крави. У исто пак време, на оне пасмнне које су за нашу пољопривреду, а напосе Армију, од највећег значаја и вредности, тј. на брдску, липицанску, арапску и њезине крижанце са домаћим коњем, те јаче типове енглеског полукрвног коља, на пр. нониус пасмину, није се полагала већа пажња, јер су биле изван могућности меркантилног узгоја и држања. У току рата имали смо могућностн да практички упознамо и проучимо квалитете наших пасмина коња. Ту се јасно видело да су наше домаће или одомаћене пасмине коња најприкладније за сва наша подручја, и то углавном босанскобрдска, липицанска, арапска и њени крижанци н јачи типовн енглеског полукрвњака. По својствима тих пасмина коња, по конфигурацнји и структури наше земље, те потребама појекнних подручја, Савезно миннстарство пољопривреде одре*ило је пасминску реонизацију узгоја коња у нашој земљи, узимајући у обзир све објектнвне потребе развитка наше поњопрнвреде и потребе на коњима наше Армије. Међутим ми данас још увек наилазимо на другачија тумачења и схватања у погледу пасминског развоја узгоја коња, а тиме и квалитативног унапређења нашег коњарства. Из основа је погрешно становиште, из којега се гледа на(