Arhiv UNS — Selo

raju još u većem oSimu obuhvatiti setvu i vršidbu, a naročito lji> štenjc strništa i duboko jesenje oranje. Radionično poslovanje će imati odlučujući uticaj na izvođenje ovih zadataka. Slaba popravka traktora i ostal'h poljoprivređnih mašina ima najjači uticaj па slab učinak i loš kvalitet rada. Iskustva iz prcšle godine to najbolje pokazuju. Najbolje uspehe u radu imale su one PMS gde je i kvalitet popravki bio najbolji (Svetozarevo, Bačka Topola, Sl. Požega, J.abuka i dr.), a najlošije one gde je bio slab kvalitet popravki (Uroševac, Kovin, Surčin, Ir> dija, Daruvar i dr.). PMS neće moći u ovoj gođini izvršiti postavIjene zadatke bez dobro organizovanog i kvalitetnog radioničnog poslovanja. Radionično poslovanje kod PMS ne može se odvojeno posmatrati. Ono je deo poljoprivredne mašinske službe i ono se razvijalo, sticalo iskustva i organizovano učvršćivalo uporedo sa ostalim poslovanjem'. I u radioničnom poslovanju PMS u početku rada nije bilo potrebnog radnog i organizacionog iskustva. Zato je u cvom poslovanju, pokraj vidnih uspeha, bilo i krupnih grešaka. Pokraj sitnijih pojedinačnih uspeha, svakako da među najkrupnije uspehe spada organizovanje izrade najglavnijih rezenmih delova za traktore (klipne karike, tuljci, klipovd, klipne osovinictf itd.) u glavnoj radionici za opravku traktora Novi Sad, izrada rezervnih delova za plugove u Zrenjaninu, organizovanje radionica pri PMS u Vojvodini, ponmvki traktora iz radionica odeljaka u radionice poljoprivrednih mašinskih stanica, opravka velikog broja vršalica i samovezačica koje su upropastili i napustili fašisti, podizanje kvaliteta i intenzivnosti rada itd. 1) Među najveće nedostatke u dosađanjem radioničkom poslovanju poljoprivrednih mašinskih stanica spada neplanski, nesistematski, neravnomemi rad. Radioničko poslovanje je dosad imalo redovno kampanjski karakter, tj. period poljoprivrednih radova smenjivan je periodom radioničkog poslovanja remontom. U toku prošle godine, kampanjski karakter remonta imao je naročß to teške posledice kod p.djoprivrednih mašinskih stanica u Vojvodini. Pre proiećne setve nisu bili popravljeni svi traktori. U toku cele prolećne kampanje p djopriverdne mašinske stanice su vršilc popravku traktora, koje je trebalo popraviti tokom zime, i istovremeno održavale trakto e koji su radili poljske radove. Zato ni u toku zime ni u toku prolećne kampanje nisu se popravljale ostale poljoprivredne mašine, pogotovo samovezačice i vršalice. Sa popravkama ovih mašina počelo se tek u mesecu maju. Kako je veliki broj starih vršalica i samovezačica bio neispravan, moralo sc žuriti sa njihovom popravkom, što je imalo uticaja na kvalitet popravki. Slab kvalitet popravki znatno je smanjio efekat i kvalitet ra-