Arhiv UNS — Selo

ПОЉОПРИВРЕДА У НАШЕМ ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ

I ЦЕО ПОСЛЕРАТНИ РАЗВОЈ наше социјалистичке заједнице карактерише се веома бурним развитком привреде и друштвених односа. Упоредо с развојем привоеде. њеним циљевима, задацима и остварењима текао је развој и употпуњавање нашег привредног система. Одмах после рата, у оклопу наших onштих задатака у привреди, била су утврђена и решења која су опредељивала положај пољопривреде. Све до 1952. године, положај пољопривреде карактерисао се јаким нагласком на административне мере, што је тада било нужно. Ратна разарања земље, оскудица артикала прехране, поседовна структура у пољопривреди, постојање скромних средстава за.једнице, која је нужно било уложити најпре у изградњу индустрије, све је то диктирало низ ограничења и посебних мера у пољопривреди. У овом периоду догодиле cv се веома крупне и значајне промене у пољопривреди и на селу међу које нарочито спадају: cnpoведена аграрна рефбрма којом Је од великих поседа одузето преко 1,5 милион хектара колонистима и аграрним интересентима додељено Је око 800.000 хектара земље, преосталих 750.000 хектара заједно са земљиштима предратних државнцх поседа, неких фабричких и банкарских поседа, послужило Је као основа за формирање пољопривредних добара. У циљу што рационалниЈег располагања пољопривредним цронзводима уведен Је систем обавезне прода.је пољопривредних вишкова држави. Порески систем био је оштро прогресиван због потреба ограничавања капиталистичког и шпекулантског слоја сељака. Свих ових година имали смо период стагнациЈе у пољопривреди, како због истакнутих револуционарних промена (Јер оне то у почетку изазнваЈу), тако и због незнатнот улагања v матери Јално-техничку базу, недостатка радне снаге и кадрова и сл. Настале крупне промене могле cv дати резултате тек од 1953. године, када ie донет Уставни закон ФНРЈ и када су изрршене даље институционалне промене: увоћење радничког самоуправљања и новог привредног система, децентрализациЈа. итд. Са становишта пољопривреде, низом нових решења њен се положај мења : укида се обавезни сетвени план и обавезни откуп пољопривредних производа, реорганизуЈу се СРЗ, оживљава земљорадничко задругарство на темељу пуне добровољности. мења се постепено систем опорезивања, почиње Јачати техничка база пољопривреде и почињу пристизати први нови школовани кадрови. У том периоду извршен ie и обавезни откуп земље, чиме ie посед сведен на 10 ха обраливе земље. Тиме Је, у склопу целе привреде, и за пољопривреду завршен период ног управљања. Завршен ie и период обнове ратом разорене пољопривреде и њен обим производње први пут достиже предратни ниво. Но, и поред свега, за пољопривреду Је и даље задржан известан 6poi мера административног карактера. коЈи више ниЈе био карактеристичан за осталу привреду. на пример случаЈ с политиком цена, режимом промета пољопривредних производа, односом прехрамбене индустриЈе и пОфопривреде (реЈонирање). снабдевање репродукцно иим материЈалом. итд. Све ове мере биле cv Још нужне због заштите стандарда радних људи, неразвиЈености социЈалистичког сектора v пољопривреди. доминациЈе приватне производње са свим што она носи, итд. Стварањем општих повољних услова 1956 1957. год., на основу Јасно формулисане и усвоЈене аграрне политике и знатно повећаних улагања у пољопривреду, стање у по-

љопривреди се радикално мења: развила се широка мрежа пољопривредних организациЈа, нарочито задруга, продиру у производњу савремена друштвена средства за производњу, развија се кооперациЈа и све то доноси прелом у методима производње. Мно гобро.јна нова решења погодуЈу пољопривреди повишење цена основних производа, регреси за механизацију и нове репродукционе матери Јале (ћубриво, семе, заштитна средства), пренос откупа пољопривредних производа на задруге, повољни пољопривред ни кредити итд. На темељу стимулативности система, повећаних улагања, револуционарних промена технике и технологиЈе производње, као и велике актиености субЈективних снага. приноси и укупна производња почињу нагло да расту, бележећи годишњу стопу измећу 8 10%. Захваљујући таквој ситуацији, задаци Петогодишњег плана за период 1957—61. у пољопривреди извршени су већ за четири године. Мећутим у наредним годинама, а нарочито измећу 1960 —63, почеле су се кумулирати извесне тешкоће и непогодностк у пШнОприг-реди, потенциране Још неповољним климатским приликама. Упоредо са осцилирањем и стагнирањем производње, v пољоприереди се уочавају многобројне тешкоће и проблеми, мећу коЈима посебно треба истаћи: презадуженост организациЈа по основи инвестирања, појаве губитака, пораст трошкова производње. смањење стопе добити, ниски лични дохоци запослених у пољопривреди друштвеног сектора, итд.

Последице свега тога су уска база самофинансирања проширене репродукциЈе, а тиме и самоуправљања, мали фондови коЈи не омогућуЈу већа одва Јања v корист личне и заЈедничке потрошње. што, флуктациЈа запослених и појава недостатака и грешака, ус порена и недовољна борба за коришћење резерви и пораст продуктивности рада и др. Основни принципи нашег привредног система реализуЈу се у пољопривреди непотпуно. Чешће анал’'зе показуЈу да су узроци оваквом стању многобројни, али нарочиту па жњу привлаче: за пољопривреду су и даље задржане административне и друге мере не увек у складу са привредним системом. Тако ie v области цена и тржишта све до сада посто Јао посебан режим и механизам почев од административно одрећених цена, па преко тзв. двоЈних, плафонираних, договорених, гарантованих спреми Јом, планскотржишних и коначно, сада тек, до постепеног увоћења слободних цена (тржишних) коЈе би биле под уобичаЈеном контролом одрећених органа. И у организациЈи тржишта пољопривредних производа и репродукционих матери Јала дуго се задржава режим с вансистемским обележЈем (прописивање маржи задругама. оеЈониоање сировинских подручЈа, посебан режим у продаЈи сирове коже и вуце, одсуство робних оезерви на тржишту у сврху постизања економског паритета, нарочито цена средстава за производњу и цена пољопривредних производа, итд). На сектору кредита и инвестипиЈа честе промене нису vbck v складу с циљевима производне политике, а има и поЈава крутости, субЈективизма итд. Ако се свему овоме додаЈу и за пољопривредне организаци!е нестимулативни услови изво-за, нестабилност и парциЈалност текућих мера и Јаки административни акценти v области мера, онда ie евидентно да постоЈе знатне

преп!реке убрзаном развоју пољорривреде. Основни пут за елимимисање препрека свакако треба тражити у уклањању вансистемских мера, смелијем увођењу системских решења у пољопривреду, како ie то за целу привреду закључио VIII конгрес СКЈ. II Резолуција Савезне скупштине од јула 1964. године о даљем развоју пољонривреде, а нарочито реферати, дискусија и закључци VIII конгреса СКЈ о нашем даљем привредном и друштвеном развоју, недвосми слено упућују на то да се и на област пољонрнвреде у потпуности примене решења нашег привредног система. Наравно, уз претпоставку да она респектују об.јективне специфичности пољонривреде. Упоредо с развојем целе привреде, чији је пољопривреда саставни део, и даљим употпуњаеањем нашег система. постоји потреба да се и у пољопривреди доследно примени систем самоунрављања, омогући слободније деловање економских односа, доследније примени принцип расподеле према раду како би социјалистичке оадне организације постале стварни носиоцн проширене репоодукције. Постоји, заиста. потреба и мо гућност да се пољопр|Ивоеда v том погледу не оазликује од дпугих привредних области. Друг Мијалко Тодоровић. пишући о овим питањима, констатује да су као последица нашег оазвоја наступиле одређене квалитативне промене које омогућују да се данас

превазиђу остаци адмииистративних и вансистемских метода за пољопривреду. Он истиче да је са успоном целе привреде и порастом дохотка, као и изменом v односу онага друштвеног према приватном сектору пољопривреде, створена бнтно друкчија ситуациia. При томе, и наши нови друштвено-економски и политичкн односи захтевају да се пољопривреда потпуно уклопи v систем. Полазећи од закључака VIII конгреса. а имајући на уму извесне пројекте мера за пољопривреду, сматрам да ie оправдано v наредном периоду наћи, v склопу система. одговоре и за ове проблеме: У погледу цена стварно ie нужно елиминисати, v било ком виду, административно држање њиховог нивоа, јер то данас слаби економску заинтересованост радних организација за модернизацију, рационално пословањс, борбу за продуктивиост и сл. Међутим, веома је важно да се уз слободне цене даље разрађује систем гарантованих цена и створи, економски одређеи паритетни однос, нарочито између средстава за производњу и пољопривредних произеода. Ту су нарушавања с позиатим штетним последицама била честа. Неопходно ie проучити могућност развитка одређеног механизма који би омогућио паритете. У области тржишта познат ie значај резерви. Позната ie и последица одсуства резерви нестабилност тржишта. Постојали cv многобројни покушаји, а и почетни резултати с назом потеза (фондови ризика, реосигурање, уговарање, формирање сталних резерви v организацијама итд.). Разрада инструмената из ове области ie. стеарно, хитна. У области инвестиција и кредита основни курс мора бити усмерен на стално и !цто доследни.је разрађивање закључака VIII конгреса СКЈ, како би радне организације постале главни носиоци просте и проширене

репродукције. Но, то ,је процес, јер ће с даљим употпуњавањем система расти и фондови ор-ганизација, али за потребну стопу раста нужна су додатна средства ц£ле заједнице. Сем тога, постоји још једна опецифнчна област у којој Је нужно да друштвена заједница не само ствара опште услове већ даје и додатна оредства, а то ie процес подруштвљавања, посебно концентрације земље. Радне организације ће економски носнти тај процес, али се V њега уплићу и социјални и други про-блеми. Да би се пољопривреда на старту довела у положај коЈи имаЈу друге области привреде у проширено.ј репlродукцији, нужно Је што пре отклонити презадуженост, У погледу премиЈа и регреса начелно Је Јасно да су то инструменти поелазног карактера и да их постепено треба превазилазити. Мећутим, виде исти карактер, на пример, тзв. посебне премије за семенску пшеницу и премије за стоку одређеног квали тета. Или, регрес на набаену цену механизације и, рецимо, за свеже млеко. За пољопривредне организациЈе Је ирелевантно да ли ће укупан приход остварити само ценом или комбинациЈом цена, премиЈа и регреса. Битно Је да се у случаЈу било каквих измена у области премиЈа и регреса томе не приступа изоловано од других елемената, нарочито не без реалистичког разматрања укупног прихода организациЈа. У области предстоЈећих измена спољнотрговииског и девизног режима такође ,је могуће и потребно пољопривреди дати исти девизни курс као и осталим делатностима. У домену регулативних мера постоЈе две групе проблема: Једна се тиче превазиђених решења, која имају административно обележЈе, или коЈа се веђ могу превазићи (задружне м а р же, демистифицирање тзв. задружног монопола. нека решења из прописа о коришћењу земље ко.ја обавезуЈе задругу да обрађуЈе земљу итд.). Друга група се односи на потребно усавршавање постоЈећих или доношење нових прописа (осигурање v пољопривреди, усавршавање опорезивања и др.). Доследна разрада и пуна примена система и у пољопрнвреди, уз општепланску и регулативну улогу заЈеднице, могу осигурати убрзан разво.ј пољонривреде. А само разви Јена, модерна и високопродуктивна пољопривреда може бити довољно широка оонова за доследну реализациЈу принципа самоуправљања. Тада ће многа питања, коЈа се сада делимично још решава.ју административно, уплитањем са стране и субЈектввистички, бити решавана v самим радним организациЈама. То ће радне људе у организацн-Iама потпуно окренути унутрашњим проблемима организациш рада, модернизациЈи, откривању резерви, рационалном пословању. Они he тада знати да нађу „најбоља и најрационалнија решења за проблеме производње и планирања, инвестирања и продуктивности рада у овоме предузећу, у циљу сталног повећавања дохотка и фондова радне ор ганизациЈе, па тиме и сво.Јих личних доходака“ (Тито реферат на VIII конгресу СКЈ).

Пиш е: Миле н к о БOЈА Н И Ћ

РАДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ТРЕБА ДА ПОСТАНУ ГЛАВНИ НОСИЛАЦ ПРОШИРЕНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ

7

страна / Број 1034r— 35 3 А Д Р У Г А