Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Na današnji dan 6. aiečaja ili prosinca, kako su onda januar zvali, godine 1835 ugledu . 0 Byiet . hrvatgki politički i ist „NOVINE HORVATBKE“. Prvi taj broj predočujemo našim čitateljem na trećoj strani lista, u jeziku, pravopisu i čednom formatu, koji označuje tadaK e oko } nost j Historički taj dogodjaj uaviestio je Gaj narodu ovim proglasom od 2<*j ztopada (Btud enoga) 1834:

OGLASZ. Szvetloj у prepostuvanoj Razpodi vixakoga Ztalislta p Beda szlavnoga jjfaroda Szlavenskj m jasnel) xtrankal), kokoti: jtiovvaíorn, Slavonczem, , jOubrovnicJjanom, Ћтапјсхет, Stajerczem, íiorucljczem , Sztrianom , 'JBosifnpakom, ter oztalem Szlovenczem, w;i zadnvch Doda našitega y Jezika Zpabitelpem p Zavetnikom lepo pozdravlenpe! Í Z-najvisbejshem Dopuschenyem Szv. Czeazarsko Kralyevzkoga Yelichanztva franyk i. izhajale vu Zagrebu z-pochetkom leta doiduchega 1835 Narodne na dve poszebne ztrani razdeljene * 1.

NOVINE HORVATZKE 1 pod napiszom : „Danicza Horvatzka, Slavonska y Dalmatinzka.“ Perva ztran, iliti tak zvane ,№ и и”л“ л mr- “ uiidu vsžé najnovejsne poiitichke dogodj'aje, to jezt vszekulike znamenite p .uembe szveta orszagov vu obcliinzkom, vu oszebnom pako vsza oszebujna pripechenya y naredyenya domacba, ilf. najnovejshe dogodyaje trojjednoga Kralyeztva Dalmatinzkoga, Horvatzkoga y Slavonzkoga; y ova ztran z-razumlyivem raztolmachenyem vszeb ztranzkeh rechib dvakrat na tjedeu, vszakiput na pol aikusha, (^lu , a pako ztran, iztra najmre;

DANiCZA Horvatzka, Slavonzka у Dalmatinzka jedenput vu tjednu Novinám Horvatzkem na pol arkusha zoszeb priklopljena zadersavala bude ne szamo vu Horvatzkom, nego у vu drugeh Ilirzkeh narechjah vnogoverztne, tak na lahku zabavu y razveszelenye, ka* na primerno razszvecbenye у vugoduo, ter basznovito podvuchanye zpadajuche ztvari. Navlaztito pako zp< menka vredna znanya od nashega Naroda Szlovenzkoga vu obchinzkom: od nyegve ztarine y dogodyajev, a nyegoveh piazem y knyig, z-jednum rechjum vsza ona, koja Horvatom y nyihovoj Ilirzkoj Bratji od ztarodal- y vezdasbnyega ztalisha vszeh Szlovenzkeh pukov zezvedeti y znati potrebno je. Najvechjum marlyivoztjum vu nasheh Novinab piszali sze budu, iz đobreh zviralisch izvadyeni dogodyaji drage nashe tro; jedne Domovine, to jezt pripovezti od ztarinskoga IProv у Horvatov prebivanja ter sivlenya, od njihovih Supanov, Knezov, Banov, Kraljev, Vitezov, у vucheneh ter glaszoviteh Lyudih, razgovori zverhu preshezt noga dersave ladanja, zverhu szreche у neszreche Predyev, zverhu stareh gradov, varashev, znameniteh mez у starinzkeh plemen. Szim josche pridadu sze razlichne narodne у druge domorodne, navlaztito pako domach dogodyaje zadersavajuche peszme, kak takaj iz drugeh jezikov preneshene bolyshe vitie. Oszebito pako tersziti sze hochemo, viteške у znamenite na peldu y naszleduvanye szluseche ztvai drugeh raszvetlane у vuchene Europe Narodov, najmre vendar dugovanja na domache у zvanzko gospo darztvo zpadajucha zpominyati.

Veé ua izmaku prve godine napušta Gaj kajkavštinu i prihvaća štokavšti u 6 Grudna (prosinca) : i p. pouttwi... St) fictfecoj ačvojki, i u toj pk. ... „ jednim pogledom vidimo, da ova déyojka rukama derži jednu na tri ugle osnovanu liru*), koju si ua persa naslanja. Ova lira glasila je u davnoj prošastnostj. najugodniim naravskim glasom, kada se jošće sve skladno složene strune ili žice milimi včtrići gibaše. Ali) jeduoč podigne se strahoviti vihar od juga i zahoda, i zatim silna bura od izhoda i sčvera; strune odapnn se, ter nestade sloge i milenih glasovah. Ova Europe lira jest Iliria na tri ugle med Skadrom (Škutari), Varnom , i Belakom (Vilah) osnovana. Odapete nesložne strune ua ovoj Uri jesu: Koruška , .Gorica, Istria , Kranjska , Stajarska, Horvatska, Slavonia, Dalmacia, Dubrovnik, Bosna, Cernagora, Hercegovina, Serbia, Bulgarin i dolnja Ugerska. Sta možemo sada, gdé svaki za slogom uzdiše, bolje želeti, nego da se na velikoj Europe liri sve nesložne strune opet slože i slastjom ugodpih glasovah proslave vékovitu mladost sedeće devojke. A može li, se igda pomisliti, da taj veliki cilj dostignemo, dokle se svaka struna posebi tudjemu skladnoglasju prilagadja? Prestanimo: svaki na svojoj struni brenkati, složimo liru u jedno soglasje; jerbo je i ona samo jedina, premda su njeine strune, svaka za se više, ili manje od pervoga naravskoga glasa odaljene. Otvorimo staru narodu našega knjigu, u njoj su duhom slavjanskim zabilčženi lire naše negdašnji glasovi, polag njih složimo ponovljenim soglasjem Europe dragocena Uru Iliriu. Koj istinu i razlog ove prispodobe dokuči, on potrčboće jednoga za ćelu Iliriu izobraženega književstva zaisto sasvim uvéran i uputjen biti raoia. U ovom duhu tersi se novinarnica ilirska, polag mogućnosti sve duhovne moći ilirske na jedan cilj ravnati i kakti za jedan obćinski naroda posal sjediniti. Naj milostivu ii car i kralj naš FERDINAND 1., koj kak i Njegov blaženopokojni Otac, sve Svojemu Veličanstvu verne narode jednako ljubi i sretne učiniti danjom i noćom stara se, potverdjuje sve od blaženopokojnoga Otca načinjene odluke i naredbe. Pod jegovim dakle najvišjim šćitom postupamo i napredujemo i mi Iliri sa svimi od Sv. Veličanstva naj milostivom dopuštjenimi sredstvi u velikom narodnoga izobraženja delu, u ljubavi i slogi. I ovako nastaje s dojduoim novim letom drugi tečaj Novinah i Danice. Buduć pako, da se ovi naši narodni listovi uprav u duhu gori postav jene prispodobi za svu Bratju Velike Ilirie pisati imadu, zato smo nakanili sve posebne ili jednostrane, pravoj domorodskoj ljubavi i slogi protivne naslove s našim starim, i u dogovšćini glasovitim, občinskim imenom zamčniti. Radi toga ćemo s početkom dojdućega Ičta 1836 listove naše, koih osnova inače jednaka ostaje, ne već pod posebnim nazivom „Novine Horvatske , к nego pod obširnim i svim južnim Slavjanora občinskim naslovom :

Vszi zkoro Europeanzki Narodi vu znanoztjah у navukeh vre tak daleko dozpeli szu, da sze pri njih materinzkem jezikom piszane kuyige у novine ne szamo vu zraosneh dvoreh, nego dapache vrevu izteh priprozteh kuckah chteju у prestimavaju; ni li anda zkradnye vreme, da y mi, kotereh szlavni Predyi, kakti czele Europe branitelyi у chuvari chez vnoga ztoletja vszevdily oboruseni za vszega chlovechanztva preporod hrabreno zkoznuvali szu, da rekoh у mi nashe mile Szlovenzke Matere jezik, koj у z-obilnoztjum rechih, у z-szlasztjum izgovora dichi sze, y koj nasz s-oszemdeszetemi milioni nashe Bratje naravzki vese, oszvétlati y na doztojnu chazt podichi popaschimo sze? Nijednim ztanovito nachinom k-plemenitomu ovomu czilyu hitrejshe priblisavati sze ne bi mogli, kak z-pomochjum Narodneh Novin, koje z-otchinzkum zaizto miloschum y zaufanoztjum nash Szvetli Czeszar y Kraly nam privuschiti doztojal je; ar na kulko vu politichkom delu novi szveta dogodyaji, na tuliko vu iztoj Daniczi razlichna Horvatsko-Szlovenzkomu Domorodczu vugodna y potrebná dugovanja vu jeden venecz zpletena nahajala s:e budu tak, da z-Narodnemi Novinami nashemi poleg moguchnozti tusno pomen j'kanj r e domorodneh knjig kuliko tuliko nadomeztiti ufamo sze. Ovo anda nashe ovdi szamo na kratkom osznovano nakanenye, koje z-pomochjum vnogeh Vuchensh Lyudih zpelyati nadiamo sze, vu mili naruchaj iztinzkeh Domorodczev y oztaleh Chlovechanztva, Naroda nashega, y Domovine prijatelyov rodolyubno zruchamo.

Czena nasheh na finom у belom velin-papiru stampaneh Novin na czelo leto za Ovdeshnye 6 fr. szrebra, za vsze pako zvan Zagreba ztanujuche zaradi postarzkeh ztroskov 8 for. szrebra znashajucha, vu Zigrebu pri G. Knyigaru Franyi Suppanu, у na Cz. Kr. Posti, zvan Zagreba pako pri vszeh y szlednyeh Cz. Kr. Poštah za pol leta (ali za czelo) napervo polosi sze. Proszimo pako postuvanu Gozpodu predplachnike y podporitelye, da nam (za preprechiti neprilike) vszaki szvojega prebivanya mezto у tomu najblisnyu Cz. Kr. Postu, ter szvoj podpunoma doztojni Napisz, to jest: Ime, Pridovek у Ztalish prež stentanya obznaniti doztoji. K-Novinam prilosi sze takajshe Obznanitel (Intelligenzblatt), vu kojem vszakojachki szudbeni у tergovachki oglaszi: prodaje, szenymi, razliche czene, y oztale vnogoverztne ztvari na znanye davale sze budu. Za vszako obznanenye poleg obchiazke navade plachalo sze bude od 1 do 5 liniih 10 kr. szrebra, dalye pako 2 kr. szrebra od linie.

Pozivaju sze zadnyich doztojnem nacbinom vszi vucheni Domorodczi, da sze nezkrate dobremi piszmenemi prinezki izbor gore zpomenuteh dugovany (prez ikakve razluke jezika) povekshati, ter prikladne szvoje rukopisze na podpornyu obchinzkoga Domovine poszla (ob szvojem ztrosku) vu Zagreb poszlati. Redakczii Cz. Kr. priv. Narodneh Horvatzkeh Novin. Vu Zagrebu 20. Liztopada 1834. Д) ог - Zpudevit Qay, Cz. Kr. priv. Narodneh Horvatzkeh Novin Vandavatel у Redaktor. i uvadja novi pravopis. Tu promjenu mi ćemo razložiti, a motivira ju i sam Gaj sliedećim od

ILIRSKE NARODNE NOVINE

izdavati Novine ove izlaze dvaput na tjedan, najmre v utorak i u subotu, svakiput na pol arkuša zaderžavajuć kak i dosada: sve najnovie domaće i stranske, to jest nutarnje i vanjske znamemtie dogodjaje. DANICA ILIRSKA, jedanput na tjedau, svaku sobotu Novinám nagim na pol arkuša posebi priklopljena saderžavat će u duhu Slavo-Ilirskom različne i mnogoverstne tako na lahku zabavu, i uveselenje, kako i na primerno prosvčtjenje, ter ugodno i koristno podučanje spadajuće stvari. Navlastito pako uspomene vredna i važna zvanja o največjem \ u Europi narodu Slavjanskom u občinskom : od njegove starine i dogodovšćine, od njegovoga slovstva i književstva s jednom rečjom; sva ona, koja Ilirskoj Bratji od starodavnoga i sadašnjega stališa svih Slavjanskih pukov dozvedeli i saznati potrebno jest. Najvećjom nadalje pozornostjom i pomnjom izpisana bude, iz dobrih izvoraii izvadjena dogodovština ili história čitave Velike Ilirie, koja se najprie_ u kratkom vremeno- slovnom pregledu u obdinskom osnovana pred oči domorodacah postavi; zatim pako dojdu razgovori verhu posebni strankah dogodovšćine Ilirske. Ovdč ćemo saznati svih Ilirov , to jest južnih Slavjanov: Serhljev, Horvatov i ♦) Lira zvala se je kod starih Ilirov i O-erkov jedna fela citare u spodobi harfe, uz koju su najstarii .narodi svoju prirodjenu nedužnost i sloboda naravskom pésmom slavili.

starinsko življenje i baratanje, njihove župane, kneze , bane, kralje, viteze i druge ućene i glasovite ljude, kak takodjer ilirskih deržavah i krajinah starinsko vladanje; izvčstja verhu sreće i nesrčće pređjovah naših, verhu starih gradov i varosev; verhu znamenitih mćstah i starih plemen ah: —na dalje ilirskih deržavah krajobrazno (geogravsko) i deržavno (statističko) opisanje. Buduć pako da k izobraženju jezika i duba najviše doprinašaju mnogoverstne narodne i domorodne različnega zavjetka pésme , zato Danica naša kakgodi dosada tak i u napredak s izabranim pčsničtva cvčtjem, ukrašena i nakitjena bude. Gena naših na finom velinpapiru štampanih Novmah i Danice skupa, na pol leta kak i dosad za ovdčšnje brez naslova i zavitka 8 fr. srebra, za vanjske pako ili stranske gdégod stanujúce s naslovom i zavitkom 4 fr. srebra iznašajoča može se ovdč izraven u c. kv. priv. Novinarnici Ilirskoj u Gospodskoj ulici u De Negrovoj hiži, br. 103., ili pako narednim načinom na bližnjih c. kr. poštah naprvo položiti. Prosimo pako gg. predplatitelje, da nam svoje čestite naslove, iliti titule podpunoma i razložno napisane što beržje na znanje dati dostoju. Pozivaju se nazopet svi učeni domorodci, da se neuskrate s dobrimi pismenimi dčli ili prinesci izbor gori spomenutih predmetov (brez ikakove razlike narččja i jezika) dobrovoljno pomuožavati, i k velikomu cilju prikladne rukopise na podpor obćinskoga domovine podprijetja (o svom trošku) c. kr. priv. Ilirskoj Novinarnici u Zagreb poslati, Obznauitelj ili oglasitelj takodjer dojduće leto izlazit će zajedno s Novinami, i buduć da se š njim svako, kojim god jezikom pisano objavlčnje u tolikom čitateljev broju obilno razglasiti može, ufamo se, da će se sve po laho povekšati i sve bolje razširiti. Pri svakom obznanenju polag občinske navade platja se od 1 do 10 liniah 20 kr. srebra, dalje pako od svake linie 2 kr. srebra. Prie nego ov naš domorodni proglas zaključimo, razsudimo malko, što dobri, što li drugi ljudi o naših Novinah sude. Dobri i razumni ljudi kažu: „Naše Novine jesu jošće u svom početku, aľ, kad človčk zerno posadi, mora znati, što sadi, i što iz njega izrasti ima; tak i Novinarniea Ilirska naznačila je, kakovo zerno je posadila i što iz njega izrasti ima, i ovo zerno podiglo je klicu svoju, i mala lipica biti će velikom lipom, koja će jednoč hiljade marljivih pčelah sa svojim cvčtjem nasladiti, odkuda napune košnjicu Ilirsku najčištjim voskom i medom, koj će za sve trute (trote) otrovnu moć u sebi imati. Nespustime dakle da povene lipica naša, na kojoj će negda glasni slavuljak i milena gerilca gnjezdo graditi. Novine naše jesu u početku, a vendar svaki pošten človčk po pravici spoznati mora, da su pred svčtom mčra našega domorodstva, naše ljubavi i sloge.“ A stanoviti ljudi govore: „Zašto nije dosada već sve ono u Danici, što želimo.“ Ovim odgovaramo, s Vitezovićem: „Voće hitro kô dozrie, hitro opet i sagnjie.“ Nemôže se u pervi dčl knjige sve napisati, što jŕ svojim redom za celu knjigu odlučeno. Svašta pomalo i sve dalje, pozorno i pomnjivo u izpunjenju obećanja. Drugi pako ljudi kažu z jedne strane: „Ove Novine imadu namčru iz nas Vlahe načiniti,“ a z druge strane: „Ove Novine hote nas pobezjačiti,“ a iz tretje strane: „Ovdč se sve mčša, ovdč se samo jezik kvari.“ Mi ovakove pitamo, bi li Nčmci imali književni jezik, da su rekli Auštrianci i Bavarci: „Pisci hote iz nas načiniti Saksonce ili Hauoverance“ ; ali pak: „Nečitajmo knjigah, u njih nije našega sela jezik, u njih je sve smešano; najviše saksonski, i hanoveranski, zatim bavarski, švábski i učšto auštriauski i t. d.* Bili rekoh Nčmci prebivali u tolikoj važnosti, i srčći, kako sada, da svaki tako prosto za svoj kut piše, kako govori. Proč dakle sa svakim predsudom, prestanimo svaki za se, kano zli susčdi, samo na svoj melin vodu vući, prestanimo misliti, da je samo serbski, ili samo dalmatinski, ili Ičstor horvatski, ili pak Ičprav krajnski i t. d. pravo i jedino ilirski. Ovakove predsude neka brane svojljubi, u koih neima prave iskre domorodstva. U Ilirii može samo jedan jezik pravi književni biti, njega netražmo u jednom mestu, ili u jednoj dcržavi, nego u ečloj velikoj Ilirii. Nčmci složili su svoj književni jezik iz svih narečjih céle Germanie ; a Taliani izpeljali su svoju sladkú rčč iz svih narôčjih cele Itálie. Naša slovnica i naš rččnik jest čitava Iliria. U tom velikom vartu (bašči) imade svagdi prekrasnoga cvčtja; saberimo sve što je najboljega u jedan venac, i ov naroda našega včnac nikada nepovene; nego će se u napredak sve obilnie i krásnie kititi. Neka inače izdaice govore, što im drago, svaki vendar pravi domorodac zna cilj i namčru ovoga pod najjačjim i najmilostivniim šćitom Sv. Veličanstva, našega sveljubljenoga Cesara i Kralja batrivo uapredujućega podprijetja, i zna da je s ovim naše gore listom slava naroda našega živo i skoro već sada pred svčtom nerazdružljivo skopčana, i jur zato iz ljubavi prama domovini i narodu podpirati će svaki ono, što se na neizpisljivu korist potomstva podiže. Na stran dakle s jednostrauostjom, poglčdajmo zornim okom slavjanskim, uvčk u misli imajući Europe liru: Iliriu. U Zagrebu 6. Grudna 1835.

Dr. Ljudevit Gay, V. i Redaktor.