Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

вљена па једнога државника, која служи као допуна књиге Шефдеове ; „1)1е (ЈшпЈевзем сlев босиаИатиа". Два драматска спјева Ивана Тургењева превео је на њемачки и прерадио за њемачку позорницу Јевђеније Цабел. Изишло у Верлину, Чувена новела Салватора Фари н е ; „К апл а р Сидвестар” излази у њемачком пријеводу у берлинској „Веи(Bсће ЕипИвсћаи 11 , и у Франдуском нријеводу у Лозанској „ВlћИоlћ-: цпе ХЈшуегвеПе. 11 - Нашим ЈЧанзонијевцима ирепоручујемо : „М апг о п ц Ва виа Сахш&Иа, х виох ашхсх. АlеB«ашlго Мангоих. АррппИ е шешопе сИ Н. 8. МПапо, 1885.“ Некадашњег граоа а садашњег сељака и великог песимисте руског Л. Толс т о ј а роман у шест књига : Ана Ка р е п пн а изишао је у Берлнну у пријеводу Навла Вилх. Гра®а, а с предговором од Цабла. Пријевод је иснао у три свеске. Ко хоће да види како је Ш е кс п и р бпо велик и у моралној хомеопатији, иека нрочита у Фебруарској свееци журнала швајцарског ; „ВЊИоШецие НшуегBеllе“ чланак ШтанФеров : „Ве ГћошбораЊхе тогаlе Папа 1е ЉеаНе По Bћакебреаго“. У инглеском жЈрналу ; „Т ћ е Nlпеlе е п I ћ С ои-Iиг у“ пише познати Ва м б ер и (помаџарени Чивутин Бамбергер) о дапашњем епору између Русије и Инглеске, те доказује, да Руси не могу узети Индије, докле год својо Татаре са свијем не порусе, а за то со хоће неколико вјекова. У Француском журналу „Н о и V е 1 1 е К о V пе“ завршени су интсресантни чланци о друштву бечком. Нико не зна ко јс писао те чланке. Потписује их Сотlе Раиl УазШ, али то је само пот с!е рlшпе. Због ових члаиака забрањсна је „ЖопуеИе Кеуие“ за Аустрију. При завргаетку својих чланака о бечком друштву обећава непознати писац, да ћо иисати даљв о друштву лондонском, потроградском и т. д. За иас Србо иитересантхулуг- ма у чданку о_бечком друштву, пишући о сдав-Д иим сликарима, ххомињв и нашега младога Навла Јовановића, као једпога од најбољих, којп су из школо бечке изашли. Инглескиње су се као помамне бациле на писахве новела. Да сиоменемо и иреноручимо онијема, који читају кнглески, само ове три : мистрес Т.урђипу Корб е т, која је наиисала ~К а с а н д ру“ ; мистрес 0 л и ф а н т“ те је нагшсала причу „М а д а м“ ; и митрес Матилду Б л а јн д (ВИшl), која ]о написала „Т аран т е л у“, за коју инглеска критика вели да је „равахопаШ, рхеШгезцие, ашl тегу хуеll \угШеп.“ К. Гребер (Сггоћег) превео јо на њемачки наше народне пјвсме о боју на Косову, те ]е од хбих саставио епску цјелину, коју је издао под насловом : „В 1 е 8 с ћ 1 а с ћ 1 а ш АтBоll е 1 х! е. (Ковоуо 1389). Ерхасће ВlсћШн& тх! ВепШгипв,- уон ВгисћзШскеп вегћхаећег УоlкBроеBхс уон Ках! Огоћег.“ Дјело Је ово изашло у Вочу у Хелдера. Хвали га ]ако јодаи роценсенат у „Шепег АћенДробШ-у. Нађене су двије неиздане ијесмо великога пјесшхка „Божанствене Комвдиј е“ и штамиане су уз оригинал још и у Француском и садашњем тали]анском књижевном језику у фраицуском журналу : „Кеуие Соп4етрогаl и е“. Пјесме снадају у „1 п 1 е гп о“ и описују к а м а т н и к а и ирождр љ и вц а. Нашао их је Августин Боаје (Воуег), бавећи се у Риму, гдје се спремао да изда Француски прпјевод „Божанствене КомедиЈе“ еа критичким оригиналним текстом, те је тога ради преметао иекадашњу библиотеку Сколопија, ко]а се храеи у Гиму.

„Народна Библиотека" Браће Јовановића.

Има већ која годиница, како јо кшпжара Б р а ћ о Ј ов а %о в и ћ а у П а н ч е в у уљегла у велико једно издавачко нодузеће. Под иаеловом „Народне Библиотеке“ ома је нрегла да изда и растури но српском свијету читаву збирку дјела, које оригиналних српских, које преведених из оеталијех језика.

Судећи по дјелима, која су до сад у тој збирци изашла а изишло јо више од 100 свезака —, можо се рећи, да књижара Браћо Јовановића у том послу поступа и вјешто и савјесно, т. ј. пази добро шта ће одабрати за ту збирку, према потреби и користи народа и књижевности. На тај начин, она испуњава празиину, коју оу до данас оставила у нашој књижевности наша комотна и немарна књижевна друштва. У добром схватању праве потребе нашо књижевности речепа кљижара узела је на себе улогу, која јој управо не припада, јер би то имао да буде посао књижевнијех задруга. Рекло се ма што, књижарска је радша трговачка дња. Књижар није позван на то, да пази што ће користити на. гаој књижевноети, него шта ће боље проћи на књижовном пазару. Тако и раде неки нагаи књижари. Но тако није радила књижара Браће Јовановића при својим издањима „Народне Библиотеке 11 . Како већ рекосмо, она Је схватила књижарски позив мало вишо, на је с издавањом „Народне Библиотвке“ узела на себе улогу г књижевнога друштва, пазоћи савјосно шта ће примити у своЈу збирку т . Тако радећи она јо до данас издада дијеп низ оригиналних српских и нреведених дјела. Тијем је уЈедно намирила и Другу једну потребу нашега књижевног свијета, а то : што је издала на свијет и такова дјела, која су већ постала ријетка у нас, а ипак јога имаЈу вриједности. Но тако радећи оиа Је и доспјела до тога, да пма у пароду од пет милиона свега 4 претилатника. За што то ? На можо се рећн да су издања екупа. На против она су бага јевтина: свеска од 4 табака стаје 16 новчића. Претплата на дијело коло (24 евеске) изиоси само 3.50 новчића. Свеско излазе тачно сваких четрнаест лана,, а у извршивању добивених налога књижара Браће Јовапоиића пвзната Јо са свдш_ тачиости. V* Шта је онда узрок неуспјеху? Да нијееу ситна слова (петит)? То не вјерујемо, јер знамо да срнска публика није ископала својијех очију многим читањем, премда би с друге стране то једино жељети било при овом издању да су слова крупнија. Књижара Браћо Јоваиовића, у ЈедноЈ евојој окружниди коЈу је управила на уредпике ерискијех листова, баца кривицу иа српску журнадистику, која ниЈо достојну нажњу обратила на њихова издања. Може бити, да јо српска журналистика пропустила то учинити. Али нама се чиии, да би њена помоћ у том погледу слаба била. И она сама пати од исте болести, иа коју со тужн књижара Браћо Јовановића. Ако икоме, то би српска журналистика сама себп прво помогла. Но за луду, силом ништа ! Публика јо наша глуха и нијема иа све наше вапаје и уздисаЈе. Зло лежи много дубље, и неда се лиЈочити новинарском масажом. 0 њему*би се дало мпого зборити, и то ћешо учинити првом приликом на другом мЈесту. Што се књижара Браће Јовановића иозива на „Јавор“, „Стармали“, „Невен а пт. д., ко;има да су помогла новипарска драстика, то мислимо да иеће стоЈати, Јер омо, на жалоет, увјерени, да ни ти листови не почивају на ностељи од руз:а, нремда према своме садржају и тендеицији заслужују најбољи одзив. Ко хоћо данас да прокопше еа издавањем српскиЈех књига, треба да издаје „рожданике“, „трепетнике“, „пјесмице а 1а Милош Грабовачки“ и т. д. За озбиљна дјела данас пит ко мари нит их ко тражи. То је жалосно, то мора забољети свакога иравог пријатеља наше књижевности, од тога мора да утрне свако наше иоло озбиљнијо књижевно иолузећо, као што Је и „Иародиа Библиотека“ Браће Јовановића, али то јс тако! Казаћемо другом приликом, за што Је то тако.

132

Цетпае, у штаашарији Читаонице Цетињске.

ЦРНОГОРКА

Бр. 16.