Arhiv UNS — Zabava

Пелеов бизнис

Сваки љубитељ фудбала од Авганистана до Занзибара зна његово име и изговара га са страхопоштовањем. Свуда у свету познају га као Пелеа. Учествовао је на три светска шампионата у фудбалу, постигао рекорд свих времена у датим головима на утакмицама и рекорд у датим головима у животној каријери. Шарл де Гол прикачио му је француску Легију части на груди, папа и шведски краљ су водили кратак разговор о фудбалу са њим у приватној аудијенцији а бразил ска влада ставила га је под заштиту државе • Пеле, међутим, још није завршио фудбалску каријеру, његов уговор са Сантосом важи још две године. Али, за разлику од многих других спортиста, бесмртник из бразилске државе Минас Жервис, зна тачно шта пе да ради када његова каријера најзад прође, Са 32 године, Пеле је већ успео да се снађе у својој новој каријери. Пелеова пословна компанија с ограниченим )емством> коју је основао на неколико месеци пре него што је напустио др*жавни тим, уснешно продаје Пелеово ве еело лице на разним рекламама, у новинама, ревијама и ТВ рекламама. Тб лице привлачи „Пелеове љубитеље", било да рекламира банке или батерије, фудбалске лопте или гуме. За позамаш не своте Пеле се брије Жилетовим бри јачем, рекламира Дукалову конфекцију, вози Далојеве бицикле, гледа ТВ Колорадо, игра се са своја три детета Атмановим играчкама, пије кафу Пеле, испија боцу за боцом пепси-коле. Пепси-кола је чак платила 175.000 долара да сними ддкументарни филм р великом Пелеу који учи дечаке како се игра фудбал. Троструки победник светског фудбалског првенства није свео своју нову каријеру на потписивање докумената; он се одиста преобразио у јединственог пословног човека. Широка мрежа некретнина у Сао Паолу му доноси високу ренту> као и радио-станица и велики улози у најпословнијим корпорацијама у Бразилу. Саградио је клини ку за физиотерапију у Сантосу, коју ће водити његова весела и предузимљива жена Розмари. Да би у приземљу развио продају сувенира која доноси високу добит, саградио је нрви суперлуксузан хотел у Сантосу. Пелеов пословни директор Жозе Форнос Родригез рекао је сараднику ЊусвНка, Ивони Тејер прошле недење: „Ми ћемо по свој прилици почети д'а производимо и робу са Пелеовим заштитним знаком". Већ се испитује један пројекат за градњу фабрике у држави Баија, сиромашној области на североистоку Бразила, где је држава да ла велике пореске олакшице инвеститорима. Упркос великим подухватима, Пелеов главни уред је још у повоју. Има десетак службенцка збијених у три собице у згради општине и пословном де лу Сантоса: „Сваки од ових људи мора да буде мајстор за све трговачке послове", каже Пеле• Па ипак уред који је већ разгранао послове увекао је Пелеов бруто приход од 50.000 на 75.000 долара месечно, бацајуки у засенак 2.500 које добија од фудбалског тима Сантос, Када се нашао изван фудбалског иг ралишта Пеле се показао исто тако вешт послован човек као што је био фудбалер, дајући прецизно голове и крчеки себи пут, Он пре свих проверава квалитет робе коју нрепоручује и ефекат рекламе на којима се појављује. „Ми продајемо Пелеов лик и гаранцију", изјављује Родригез, „Свако ко се интересује за Пелеа може у ееликој мери да допринесе његовом престижу а то је веома значајно". Ниједан човек коме је спорт драг неке противуречити овој тврдњи —. а пословни свет је може ускоро прихватити.

Ако нимете прочитали

АИЧНОСТИ

Живот у позадини

Француска влада је обавезала компаније да правилима одреде границу старости главних привредшх руководилаца, Оне су то учиниле. И? Неке приватне компаније су узеле као последњу границу; 99 година. Наздравље! Могло би се помислити да је ово добра шала. Али не! Компаније су хтел'е, како се чуло> да сачувају сјајне и угледне појединце, прибране памети. А ту је, свакако, и жива борба да се што дуже остане на месту одакле се може утицати, владати и бити неко и нешто. Модерно доба, са свим благостањима, није ублажило ову вечиту тежњу. Чак је појачало. Људски век се продужио, а креативни се смањио• Људи, че сто, у пуној менталној и животној кондицији, наједном су истиснути из јав них делатности и остају с мучним осећањем усамљгности. Није им лако. Поготово ако је реч о младим пензионеримаг каквих има доста код нас. Нико не жели да буде човек бившег живота и непостојеће будућности, Постоје, истина, у сваком погледу пензионери, којима је „сасвим добро" и највише би волели да их сви оставе на миру. Да их не зову ни т те „уличне састанке" I Многи се, међутим, не мире с класич ним пензионерским духом. Нарочито људи који су, колико јуче, обављали важне послове и које су, на разне начи не, уверавали Зд се без њих не може, а данас их мало питају. Или ништа. По зову их на неку пригодну свечаност, на којој су> иначе, први редови обавезно заузети за оне који су, у том тренутку, пословно, друштвено или политички у центру пажње. Ништа не мари што ■ је ту неки ратник, признати научник, револуционар, бивши тридесетоструки ударник или, некад врли прив реднцк! На жалост, често још влада логика: паметан си онолико какав положај тренутно заузимаш! Ситуација је код нас, у том погледу доста занимљиеа. Онај ко је једном Нешто стекао, бар посао, обично је сила на малом или великом простору и уме често да живи сам за себе, као да му нико није нот ребан. Није му потребна ни виталност ни машта младих, који чекају посао, ни искуство и углед такозваног трекег узраста, који је отишао у пензију. Онај, опет, ко једном оде из друштвеног живота, нарочито политичког, хтео или не заувек је отишао. Његов утицај је, обично» минималан у посло-

вима друштва• Остало му је, ако је ма теријално обезбеђен, да води сасвим друкнији живот и да тако проживи, ни мање нн више, него још четврт века! Настају тешке трауме, чији је резултат доста поунан. Према сазнању модерне науКе и пси хологије, многи пензионери су међу најгневнијим грађанима, наронито у време друштвених криза или заокрета. Они умеју да буду и најрадикалнији у својим политинким захтевима. С њима су, раме уз раме, ево парадокса, млади људи, они који су на прагу егзи стенције, или танније, у потрази за егзистенцијом. Рен је, дакле, о свету који је објективно искљунен из друштвеног живота и који је како се то у социологији каже, силом прилика постао непродуктиван. Све то постаје много озбиљније кад је реч о ратницима, о односу према људима који су командовали дивизијама и армијама, крварили, баш тако да кажело, за ову заједницу, прошли кроз најсуровија револуционарна искушења, имали касније огромни утицај на кретања у земљи и, најзад, неретко заборављени. Често из мало ко за нешто пита иако би они имали шта да кажу. Просенна старост бораца износи неш то преко педесет година! А међу њима, око осамдесет одсто није у радном односу! Замислимо шта све може да буде у срцу и глави ових људи, уколико су у запекку са својим херојским значкама? Последњих недеља и месеци пригово рено је неким општинским боранким организацијама да су превише политин ки радикални и, како је ренено, безразложно гневни. Да ли безразложно? Пре него што се изрекне овакав политинки суд, било би добро размислити колико су ови људи досад имали могук ности да утину на друштвене послове. Бар да су имали колико сваки запослени грађанин ове земље. , Досад су, о овој теми изговорене многе паметне и напредне рени. У пракси се, међутим, често беспомокно слегало раменима, као да се хтело речи: шта се ту може! То је, тако. То је венна неумитност која се Не да ничим уклоџити. Да ли?

пвлнтинл

Крушевачка "кућа завере"

, Једно одељење Народног музеја у Кру Крајем децембра 1834. године Стошевцу смештено ]е у згради која је, јшу Симићу родио се син. Он је на гхЛ *-*« ут“° и ие бег пре више од 200 година, аза вре- веренике. Крштење ]е обављено јануара ме Милоша Обреновића у њо] ]е жи- 1835. године. После обеда, док су се вео Милошев кум Стојан Симић. гости веселили, завереници су утаначиМало ]е познато да ]е ова зграда уш м план за акцију и утврдили своје захла. у истори/у као „купа завере , ]ер је у њо] склопљена прва завера против теве ’ Милоша Обреновика. Шта \ е ° аље 6ил °> историјски је доМилошевом политиком 1834. године вољно познато. Међутим, прва завера биле су незадовољне многе старешине Н ротив Милоша Обреновића, била је у пдашњсј Србији. Због том се дуже а г д нека 3ашња бевреме против њега ковала завера, а _ , ]едан од њених пдкретача био ]е Сто- еова и Симипева кућа у историји обејан Симић. лежи као „кућа завере".

„Кућа завере“ у Крушевцу

Велики бојкот меса

САД Недеља једне изузетно друштвене појаве масовног бојкота меса у милионима америчких породица завршена је. Једна од предводница бојкота, домакица Барбара Шателворд из државе Конектикат изјавила је: „Могу да погледам уназад и да се радујем ономе што смо учинили сада када’ је све прошло ..." Шта је то било, какви су ови „плодови гнева", и да ли је то г прошло?“ НЕПРИЈАТНА ОСЕЋАЊА: Бојкота хране или робе ]е у свету било подоста и у прошлости. Најпознатије за последњу деценију и по> су можда британски бо]кот конзерви са ]ужноафринким соковима и вокем (због апартхејда) који није, колико се можемо присетити, узео великог маха, и нешто успешнији бојкот зелене салате у самим САД, у знак солидарности са борбом берана, Чикано-Мексиканаца у Калифорни]и. Ово ]е, међутим, одиста општенационални бојкот који је, за недељу дана колико ]е трајао, смањио продају меса у многим америчким супермаркетима и за седамнаест до осамнаест одсто. Мек)у учесницима су на]више биле породице са средњим или примањима из над средњих. Или, могло би се реки, њихов допринос био ]е пресудан, јер сиромашније породице ионако не једу месо сваки дан, па се њихов бојкот еко номски и мање осека. Ако је реч о друштвено] остварљивости таквог покрета комг се владо није одупирала мада га није подупирала онда је „велики бојкот меса" потврдио Американцима, а можда и свету, да су такви подухвати и у доба потрошанке грознице, сасвим могукни непосредно говореки ефикасни. Али, недеља је прошла и Америка је у понедељак, 9. априла, устала са двоструким непри]атним осекањем у стомаку и глави: стомак ]е ставио до знања да се ужелео меса, а глава је рекла да ке Аотрошња меса опет бити на степену 81аГиз кио апГе ЂеГит. ЗАКОНИ ТРЖИШТА: Тако се то и десило, са једном важном напоменом: и после окончаног бојкота, осека се тежња купаца за ]евтини]им комадима и зазирања од идеала америчке цивилизације свемокног бифтека. Последице и само једне недеће заиста озбиљно смањена потрошња меса, сложене су и противуренне. Скок цена месу због којег ]е настао покрет бојкота, није извршен у безваздушном пространству. Запажа се опште инфлационо кретање* и то знатно веке него прошле године када се Америка могла похвалити како, истина, долар ни]е стабилан на светском монетарном тржишту, али су зато, код куке, стабилне цене оне су се повекале за мање од четири одсто. Последња повекања индустријског индекса допушта]у, међутим, могукност годишње инфлационе стоас

Занимљивости из медицине

од десет одсто. Да 6и се то зауставило, неки век од Беле куке онекују понов‘ но завођеЊе чврсте контроле мере коју би Никсон завео тешка срца• Изненадни ударац месу је, због тога, показао како „снагу домаћице" тако и ограниченост те снаге, Одмах првог дана бојкота, одиграла су се нека непријатна и „непредвиђена" изненађе• ња: скочиле су цене риби, јајима и жи вини којима су грађани прибегли у недостатку говедине. Тржиште остаје тржиште ту се „ништа не може“. ' Штавише> ударац по месу значио је, уједно, да су фармери почели размишљати о ускраћивању понуде меса, „и да су десетине хиљада срганизованих месара и нарочито паковалаца у супермаркетима остали без посла. Нова главобоља ... НОВИ МЕТОД: Цене месу, најзад, ннсу због бојкота трајно пале. Оне су у многим супермаркетима сада нешто ниже али је то поглавито стога што су се нагомилале . непродате количине па, тако рећи, долази до распродаје после које ке цене опет ики на горе, у

I' ■ складу са општим стањем и у оквири• ’ ма омогућеним новим федералним про■ писом привременог стављања „пла' фона“, * Економисти су зато склони закључивању да једнострани бојкот одређене групе цена нема трајније вредности, а може чак и да изазове нове поремекаје који ће општу ситуацију пре погоршати него . поправити. Свет се, међутим, ни у Америци не састоји само од ■ економиста. , Америчко друштво са изненађењем : посматра сразмерни успех једног новог ■ метода којим се грађани могу послужи' ти, па ће и економика морати о њима ' да размишља. Јер, данас месо, а сутра? • Најупадљивија особина „велико бој-1 кота меса“ била је у томе што је обу■ хватио масу већу од оне која ]е про• • тестовала против вијетнамског рата. ; Ово је још једном потврдило реалистич ку спознају коју је вилики философ ■ Фојербах сажео у своју чувену речени. цу: „Невоља човечанства се крије у ■ стомаку".

Јетра - творница у телу

Јетра је највећа и незаменљива творница људског организма. То је не само највећа жлезда по својој тежини (тежи 1.300 до 1.500 грама) већ и по многобројним функцијама коЈе обавља за организам. ЋелиЈе Јетре непрекидно ствараЈу и луче жуч, коЈа је врло значаЈна у нормалном раду ор ганизма. Главни састоЈци жуча су: жучни пигменти, жучне соли и холестерол. Отичући из Јетре путем жучних канала у црево, жуч омогућуЈе разграђивање и уношење масти из црева у крв, а са њоме и витамина коЈи су растворљиви у мастима: А, В, Е, К. Нормална и здрава Јетра таложи у себи глукозу (шећер), па те његове залихе затим по потреби даје организму. То се дешава при већем физичком раду и напору, Јер глукоза коЈа прелази у крв служи за изгарање у свим тки вима. Јетра, као сложена творница, унете беланчевине путем хране прво разграђуЈе, а затим из тих разгранатих продумата (амино-киселине) ства-

ра сопствене беланчевине организма. Јетра у себи таложи и чува као залиху за организам када му устреба и многе витамине: С, В, Е, К, и Бl2, без ко јих нормалан рад организма није могућ. Међу њеним најважнијим функциЈама је њена значајна улога да разграђује и неутралише многобројне отровне материје које се стварају у организму и оне отровне материје које човек уноси у организам евентуално са храном или лековима. Цео тај велики посао обавл>а јетра, о којој се ми често не бринемо много и не чувамо је као што то заслужује. Оптерећујемо је сувише масчом храном и алкохолом и дајемо Јој мало времена за одмоу. Јетра има велику резервну снагу и наставља да оади и онда када услед неке болести пропадне и 80 одсто њеног ткива, али као што ни творница не може дуго радити са смањеним капацитетом, тако нас и јетра изневери када Је погоди болест. Зато Је и треба можда наЈвише чувати.

4