Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 71

ЖАЛБА

митрополита. Вићентија Јовановића-Видака против регуламента од 2. Јануара 1777. :

Kan cy аустријске власти — управо Беч ·— виделе, да после карловачка мира (16/6. Јан. 1699.) нема изгледа да ће се прешавши Срби под патријархом Арсенијем Црнојевићем (1690.) повратити преко у Србију — у своја стара седишта а нбраде да Срби потпадну под Угарску и угарске власти; знајући, каква су им велика обећања и права дана у царским привилегијама цара Леополда, почеле су смишљати како да их мало сузе и себи што већу управу над њима задобију.

Изпочетка су поједини високи државни чиновници — као гроф Улрих Кински, затим гроф Хајнрих Штратман, па принц Евгеније уз дворски ратни Савет и дворску Комору управљали »српским пословима«, а затим су се створиле посебне власти и то прво тако звана неоаквистичка Комисија, затим илирска дворска Депутација, илирска дворска Комисија ; те како је и угарска дворска Канцеларија тражила за себе да и она има удела у врховној управи над српским народом, долазило је често до размирица између бечких и угарских власти.

Аустријске су власти почеле још 1724. године да издају уредбе, у којима су тобоже почеле да тумаче српске привилегије, а у ствари да једно по једно привилегијално право српског народа себи присвајају.

А то су чиниле и 1729. 1782., 1734. 1755. у својим деклараторијама, против којих се српски народ на својим саборима мушки одупирао.

Напослетку је на народном сабору .од 1769. (овај је сабор одржан за време упражњене митрополитске столице и то с тога, да владике буду што мекше, јер од њихова држања на сабору, зависила је потврда изабраног за митрополита) предузето уређење црквено-народних ствари и на основу ових закључака — наравно подоста измењених — изишао је први Регуламенат од 27. Септембра 1770.

Прави Регуламенат, који је штампан био само на немачком језику раздат је био само митрополиту и владикама, а извод из њега на црквено-словенском и латинском језику раздат је био протама и свештенству.

Већ ово је изазвало у српском народу сумњу и зловољу и народни је сабор од 1774. предао комесару барону Матезену жалбу у 31 тачци против истог Регуламента и његова извода.

О овим жалбама дуго се код највиших власти саветовало, напослетку је и Синод Архијерејски 1774. и 1776. претресао: како да се измене Регуламенат од 1770., и на послетку изађе 2. Јануара 1777. други Регуламенат на црквено словенском, немачком и латинском језику.

Како се у уводу рекло, да је исти Регуламенат донесен на основу закључака Архијерејска Синода, а уз њега су била разаслана и правила за калуђере, што их је саставио А. Секереш, а у ствари је као што рече Бартенштајн председник илирске дворске Депутације, комесар гроф Антон Јанковић отварајући Синод имао је у џепу цело синодско закључење (види Јована Христифора бар. Бартенштајна » Кратак извештај