Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

__126 Дрхиг за историју српске православне карловачке митрополије

су у Беч три народна депутирта — један од епископа, један од воинства, а један од провинцијалиста — да моле за дозволу сабора.

Тог пак пута није поменута Дворска Депутација допустила да се више од два депутирта пошњу „за потцеденте непотребитихЂ потрошкмевљ“, и тако је од стране епископата био одређен владика пакрачки Софроније Јовановић, а од стране милитара обрстлајтнант Рајко Прерадовић.

Сабор се у истини састао у Карловцима речена дана и 17. (28.) августа изабере „обицимЂ согластемљ“ архијереја, клира и народа влавладику арадског Исајију Антоновића за Арх. Митрополита.

Као што и данас, тако је од првог избора по смрти патријарха Арсенија Црнојевића, Исаије Ђаковића, мање више бивало разних интрига при самом избору.

Није дакле чудо, што је разних интрига било и при избору Антонијевићевом. Од ових се једна сачувала у патријарашкој библијотеци, коју ћемо овде навести.

Пре избора његова раздаван је посланицима овај проглас:

»Восточнма церкве Греческагео закона и Благочеста. лобителемЂ в' непритворное и добре смотреливое разсежден:е: встБ ли досгоИнФ, полезно и совбтователно Г. Јсато Антоновича архјвреа АрадскогЂ в' бедатцаго Архјешскопа и Митрополта изабрати:

Бедећи 1 no да в онЂ код Блаженнопочившаго Г. Патрјарха ешце, по гласе Ф их' Блаженства едтрактиве Г. Карлцадскоме Епскопв (Павлу Ненадовићу) сообиценнаго перихта, у подозрђнио билљ, како да он Г. Арадск!и таино унштЂ правни, и ешце у оно време ласкант бил за јавнаго унјита себе декларирати, к томб

аше 2-то како развмђетсе, пред новосадскими Господари, Г. обрстерљ Бедаи потврдилЂ и јавилљ, да бств виублЂ подписанна Его Г. арадскаго на унио, и молилЂ чввати се сго за Архјешскопа неизбрати, равноже семе и

3. Г. Епископљ осечк!и Јманнт ГеџргевичБ, и обценароднии секретарљ Г. на Крижарљ Gcš Г. Ешскопе Карлцадскоме (Окрили у Осеке бивша, да он» Г. Арадск!и обЂицалсе Г Геверале Енгелсхофенв пЂли народ на унио обрнети, атце само во Дрхјешскопа и Митрополјта произведетсе. Неменшеже:

4. Из того нЂчто таковаго видитсе бвти, что онЂ Ф великоварадскихт жителен за живота Г. Архјешскопа Викентја |Фанновича и пак Г. Патрјарха обтеживант, да великоварадскоме капитела торисдикцио свој) над лотми нашего закона в' пре»'Бли великоварадскомт устапилљ за вдинЂ пензионђЂ.

А »' конецљ подробне, јаже нЂкогда таино може бити дЂлалљ, не мог це јавити, та с!це, таже совћсти вго недобрих касатотсе, напомена ти, и

|во да онт за живота ешце рекоположитела своего Г. Архјвшскопа Викента безљ вђчомости и Благословен:а TOTO Ф своех Епархи про: тивљ правила Флечивсе, у Беч совђбтничество тражилт и снискалђ,

2 го Епархји своен церквеи, Свишценства и народа у закон ОЂд8 пренебрегт, пцалси братно своје на офишце промовирати. (Исаија је имао брата капетана у Тителу Јоаникија).

3. Во врема солициташи потверждента. Народних Привилегти неустидЂлсе савћсти клер и Народ» (ашце и нехотицљ) раздрети и кромЂ