Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

192 Архив за историју брпске православне карловачке митрополије

Нек се зна!

Подносећи високославном Саборском Одбору предлог и молбу да прими у накладу „Лрхив“, који би излазио као прилог „Сриском Митрополијском Гласнику“, држао сам да ће тиме „Иржхив“ не само доћи до што више читалаца, те се тиме и раширити знање наше прошлости, него да ће се поред толиких наших свештеника и интелигенције моћи подмирити и ванредан трошак око издавања „Лржхива.“

Јер, иако свештеници могу да читају »Архив«, ког свака општина добија бадава уз »Срп. Митрополијски Гласник«; ипак сам држао, да лист »Архив« није њихова својина него општинска и он треба да уђе у општинску, а не у њихову библијотеку, да ће се наћи бар њих 300 који би за себе држали » Дрхив«,

Ну, ја сам се — и ако сам држао да добро познајем немар нашег свештенства и интелигенције за књигу — у рачуну јако преварио,

Јер од 722 српских свештеника у карловачкој Митрополији, није се више претплатило од њих 18 и словом велим осамнаест, а у целом Српству свега 36 претплатника, а од српске интелигенције само њих петорица !“)

А „Дрхив“ није више стајао од 3 кр. годишње за 12 великих табака на лепој хартији,

И тако ће српски народни фондови да имају штете на »Архиву« за 1911. око 900 К.

Видећи тај немар и управо српску бруку и срамоту, ја сам се решио, да од нове године „Ардхив“ примим у своју накладу, јер је боље да ја уз бесплатан рад и труд и новчану жртву допринесем, како бих само могао што више изнети на јавност из прошлости карловачке митрополије, те се тиме одужио сени раденика на бољитку наше цркве и народа, него српски народни фондови.

У осталом, то је 'и право — по данашњем духу времена —, јер треба да што више остане у благајнама фондовским за будуће Клице и њему подобну братију, који су их знали онако лепо штипуцати и наплаћивати се за своје трудове и путовања,

Ја сам се решио на овај корак и без да сам сачекао решење Саб, Одбора: да л' би он био вољан да и надаље издаје »Архив«,

По обећању »Архив« је за ову годину изишао у 12 табака,

Од нове године рад сам да излази годишње у 24 табака, те с тога одређу-

јем му цену на годину 6 К а-на по године 3 К. За друге земље ван: АустроУгарске 8 К.

Лист се не ће ником аб даљ шиљати нити на вересију. А Morati! 000 слати под адресом: Д. Р. уреднику „Архива“ Карловци. Карловци, на св, Николу 1911, Д. Руварац

уредник »Дрхива«.

%) Прешилашници „Архива“ за 1911. Епископи: Михаило Грујић, Митрофан ШевибБ. Манастири: Шишатовац, Бешеново, Прибина глава, Бездин, Савина у Боци Которској, Хопово, Ковиљ. Проте: Сава Стојшић, Сава Теодоровић проф., Урош Ђурић проф., Ђорђе Иванић, Васа Богосављевић, Јован Петровић проф. Љубомир Купусаревић, Лазар Богдановић. Пароси: Никола Пујаковић, Јован Козобарић, Ненад Барачки, Јован Малушевић, Милутин Григоријевић, Сима Араницки, Душан Марковић, Коста Стануловић, Димитрије Витковић проф., Слободан Костић, Дане 'Реба грч. кат. парох у Крижевцима. Професори: Васа Пушибрк умир. директор, ум. професори: Ђорђе Магарашевић и др. Тих. Остојић. Адвокати: др. Светислав Касапиновић, др. Влада Николић, Нићифор Вукадиновић, Трст, Новак Трифунац, економ из В. Кикинде. С. Б. Цвијановић књижар из Београда.

„Архив“ излази сваког месеца на целом табаку. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 3 К., а за остале земље 4 К.

Претплатници „Српског Митрополијског Гласника“ добијају „Архив“ забадава. — Претплата

се шаље благајници српских народно-црквених Фондова и то за сву годину у напред-

Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. — Неплађена се писма не примају. Рукописи се не враћају.

Српска Манастирс тампарија у Ср. Карловцима. 1911.—691. де