Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

38 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

собранио нашеме Ф песарске стране, и что бисмо по сведа расписали и обзнанили народе такове заповед цесарске: почто некако наскоро опредЂлен вест термин сввакепленио таковомб, того ради Ф лица нас нареждених обзнантоемо сватителстве вашем, веже вств указно толико засада предвазвешземо еже бисге били справили и готови вце св еднимљ именом и езним протопопом и едним Ф свиценник и два Ф мЂотних развмна господара, такоћерв и Ф воинставних господин обркапитан5 Ила ешце са вдним мФИЦИГФм, — да како 68демо сватителствеви дрвги крат5 писали да се ташанјем незакасно бисте пришли Фвамо са више реченим, како вств указ дабисмо се незамерили вЂчем дворе царском и нарежденним комисарем их, такоћерв 8 целои Спархји тцо имате кое тежбе и неправице и на присежденје еств Фбшцим нашим Привилегам то все да вамбстите, на писме и приготовите да се може онда на сабору пропонирати и обценареодно тражити и с тим сђбе прђћварвчаоћи Фстаемо Прђесвиценства вашего

Благозактевателни с жкителе

Софронје Томашевич с. р. јепископ бачки

Василе Димитрјевичр с. р. протосингелљ архјепископски У Карловцн генв. 5. 1726. (Рукопис). Васо Николић с. р. оберкапетан

(По спису посланика на сабору 1726. од будимске епархије, били су посланици: архимандрит Исаија Антоновић, Живан Бранковић од Будима, Павле Раденковић од Ст. Андреје и Манојло Пачић од Пеште.)

Одобрени 1. Јан. 1726. народни сабор, отворио је у Карловцима 7. Фебруара комесар царски фмл. и заповедник осечки гроФ ЈосиФ Одвијер — Одвије, и за митрополита буде једногласно о изабран београдски митрополит Мојсије Петровић, и тако се испуни давнашња жеља народна да се београдска и карловачка митрополија споје у једну Митрополију (!. с. 115. и даље).

Митрополит Мојсије Петровић умре 27. Јулија 1730. у Београду. · Како је митрополит Мојсије у својој опоруци од 26. Јулија 1730. 1 с. 185 — 189. рекао: „— Вјесте како пособствует, того ради, јако да би со совјетом обшчих Администратора наредили, како душа моја “от тјела разлучитсја, да тој будет всему хранитељ и надзиратељ, обаче јегда невозможно би тако — и из овог се види, да је народ са епископатом и клиром бирао администратора (ал га је наравно влада потврђивала — постављала) — ми сами нареждујемо пред прилучившимисја ниње зде ниже подписаними свједјетели, назнаменуем и имјануем богољубезњејшаго Г. Епископа Темишварскаго кир Николаја Димитриевича, о немже и мољусја бога ради да познаете его и примите, а вса јему да будут вовјерена управљати, дондеже будет первое обшченародное сабрание, и тогда јегоже бог произберет, духом своим светим, чрез вес обшченарод духовних и мирских, и милостивнејше потвердит јего цесарское величество, и тому паки