Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, Jun 15, 1912, page 21
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 181
провенте решкрипта копију. Да Господин Хајзлер на народнују картабианку 2000 ф. с објештанисм и прочаго издатка вам вручил, по њеколико лакше нам долази в' том бившее старание, ви же при том благиа бивајте надежди за обдржание кредита, у таквих новаца на термин исплаћанију, понеже в том и продолжаетсе Господина Администратора тамо поход, да бисмо штогод могли опремити да издаст, и аште би каква сума мала неисплаћена остала, до термина и оправити уповаем. Господину обрдиректору преко учињене наредбе у ограничију Монастиреј и данаго узрока не видим прилике писати, но чекати докле Господина енглитерскаго посланика пропрате, и абие реамбулациа предузмесе.
У прошадшем Нашем писму нисмо разумјевали под именем Оренги, нашего Господина Агента, но брата јего, за коего здје у Петроварад. Шанцу, и Варадину писмено приковато, и публицирато јест да он над останком Милитарским без насљедиа властну руку има у народу нашем Милитарском, в коем сад речениј народ немало огорчилсе, а и то по потврждении привилегиј (гдје такви останци обштини нашеј допуштајутсе) двигнути прилика будет.
В творимих кампагниах бивајуштаја Милитареј Нашего Народа страданиа, и различними види уштрби Ми не доволно но времено оплакати будут, а подунавцеј и здје у варадин. темницах доволно.
О прочих же новинах от вас извјештаеми бити охотни, остаем —
Карловци Декем: 11. субота.
Честњејшему нашему Протосингелу, и Ефимерију вјенскому, и јему приставленому сопомоштственому свјаштенику, Благородним к тому Господам церковним Епитропом, Бољаром, трговцем и вејем обште благочестно собирајуштимсе во храмје с. великомученика Георгија вјенском православним вејакаго народа, нашего благочестиа Христианом, в дусје чадом љубезним благодат, милост, и мир от Бога, с прислатием Архипастирскаго благословениа нашего.
Преполовлением сего душеспасителнаго поста свјатаго извјестно познати Нам јест, колико возљуби Господ Нас достојание свое углубившее срдца своја в славу и величие дома своего божественаго, јегда даде вам духовнаја, возљубленаја Наша паство по зачалу сего свјато начатаго поста надежданим в' цркви своеј пјети гласом: Христос раждаетсе: ширше, и с' потверждением славити, и величати високое Божие в' нас благоволение, јако начатое сие постное поприште совершити сподоби нас, во јеже пламенем свјетилним возжеженими срдци Христианскими предерјести от небес на земљу снизходјаштаго Царја и владику милујуштаго род человјеческиј, и дајуштаго себе в' плоти видјети се, и устми к' устем Богоцарским глаголати, и в' сокрушении просити разрјешением первороднија кљатви чрез Богоизволног от царскија трапези јего вкушениг разрјешит вас, от вејакаго по крештении коимлибо видом бившаго погрјешениа, утврдит славу в цркви своеј, мир на земли и в' человјецјех благовољенис, и да сотворит новос дожити љето и с' тјем вејакое в' страсје своем Божие повести дјело в' мирје, љубвје, согласии, при новом, и пјелобитном здравим, новом в' промоциах званиа, в' трговинах и вејех христианских поступкех благополучии, о сем бо Наше Архипастирское за вас к младорожденому Господу прошение, и от срдца желаниве.