Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

184 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

се разишли, Г. Вуич да останет у депутации от стране милитарске.

За новце што је от пореза у Срему остало дужно, Г. Адм. да на своје људе наручи скупити и јему послати 2. пак сад от воинствених находештијсе у Бечу да учинет правично из помежду себе порез и новце положет за помоћ народу.

КВ овому Р. 5. |

да су вотуми примлени за ексарха славонског и друго писмо контра протестацие нећемо чинити на Епископе, занеже би се огорчили, и недошли на сабор.

За сабор да се добро гледа, како ће се, кад и с чим држати се.

За пустахие и ову от Епископов протестације копију да послали нису досад.

За Г. бачког што се тужи да се узрока незна другога кромје што противно зактева.

26. Г. обркапитану Арсену Вуичу писато, (МВ. писмо цјело у протоколу) да будет от милитарске стране депутирт, послато у депутиртском писму.

29. Г. депутиртом у Беч.

Да су добро и радостно чули, што је Г. обркапитан Вуич инкорпорират от стране милитарске. у депутацију, и да дјело јего характера обрстлајтнант касајуштее се Г. Агенту остављајут на картабианках надлежеште долагати. у

Послата копиа оваквог на Агента препоручена. -

Копија за реметске калугере и захтевато извјестие, аште онако да останет, или да се другојачие обранет.

Копија информе на Камерал дирекцију от Призера ради монастиреј, и објештато против тога учињен от хершафта Илочког протестацију прве почте послати.

Среда Февр. 2.

Г. депутиртом у Беч.

Изтекшаго 26. послатим обнадеждаемују в неколиких днех конФеренцију, и по неј сљедовати имуштују конзолацију народњу за савременим потврждением привилегијским радостно сваки дан, како и досље, ожидати хоћемо; Проектиже ваши у два пункта знаемо састовшти се не само не би неповолни јавили се, но кад бик концу довезли се, велико би Божију и краљ. вел. како и таковому нас и вас напуствујуштему патрону дужни били благодарение; обаче садашнее нашеа обштини, и јеја членов состојание за сад ни поменути недает; каса на такова иждивениа немоштна, у последњем недостатку находитсе, а особливо да всјем таковим партикуларно солицитирати се долженствујуштим дјелам глава потверждение привилегијско да предходит, великопотребно и нуждно јест, највише того ради, да неби оваким намјерением непријатели пробудили се, и не само би сим проектом противу стојали, но би и потвержденију привилегијскому запињати таштали се, јегда би же смо милост привилегиег у совршеном и правом состојанију и толкованију, цјело потврждено једанпут имали, могли би смо с договором цјелаго народа сабраниа и о далшим толцати, како истим начином случило се нам от вчера бившаго у нас Г. бачкаго чути, сему нашему мњенију подобное.