Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

186 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

за шуму что бранио докле су ханте заступиле, каже: говоре сви ми смо им дали, ми ћемо шуму и сјећи и носити, а за бразде виноградске говоре сами, ми ћемо наше обрати, а калугерима зао ставити нећемо им брати, ако ће по шест пандура на свакој бразди поставити, и јеште каже кнез: говоре људи да оно нису ханте, него у њиховом риту, а то је најперваја Фундација и говорење некоего Адама Исаковића, како има и на писмо Г. секретара что е говорио.

В. Е. то је нам жал да су сва околна села сваком монастиру драговолно издали десетак шливни, и от пласта марјаш, а ми тако остаем, ми ником неиздасмо тужити преко власти ваше високе, ми смо оставили и неиштемо, понеже шливе су обрали, сено покосили и унесли; за ото смирено и рабољепно припадаем В. Е. неоставите овако преко онолики трошкова да остане окром прочи села, зачто су они и прежде у свачему непокорни били како је знато, они немаре мољење нити клетву, него када им дође ошто морају плаћати десетак шлива ако су и обргли.

С тим себе у великују архипастирскују отеческују милост преваручују и јесми.“

Вашег високопревосходителства смирени раби и недостојни боГОМОЛЦИ „

В нашем обштенителном монастиру Хопову Септ. 8. 1758.

Теодор Милутинович с. р. игуман хоповски с братиеју.

и: Репорт

— 7) Ктому В. Е. јављам, како јест Г. барон Пејачевић спахија румски сего 25. числа посилао к нам у монастир Фисолгабирова Коцу из Вуковарг, вице солгабирова из Руме и свога фишкала Чету с писмом и питали, на кои начин ми држимо Мећеш. Тако сам ја отишао у Карловце с оним писмом и говорио г. протосингелу за сиве. Посље того отишао сам таки у Руму Г. Барону, и започео ме питати: како ми држимо Мећешг Ја сам казао, да јест Мећеш монастирски от старине, а друго, како јест Г. барон покојни брат јего (Никола) писмом своим потврдио, тако он искао отмене копију от писма онога да види; но будући да ја нисам смјео дати, тако сам казао му, да код нас нису писма, но у архиви их Ексцеленцие Г. Арх. и Митрополита, докле не пишемо их Екс. не можемо вам донети, а он говори: ја за дуго чекати не могу, но ако ми до њеколико дана недонесете копие, заповедићу косачима да некосе ливаду, на то сам ја отговорио јему, ваше Господство, немојте ви чинити никакве виоленције на нашеј ливади, да непропадне трава, јербо временом се сено прибавља, да не буде каквог процеса даље и тако отишао сам. — — —

Вашеја Ексцеленции нижајшиј всепокорњејшиј

скужители и недостојни богомолци

Јоаникиј (Јовановић) игумен хоповскиј с братством.

У општенителном Ман. Хопову Јунија 80. 1765.