Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православзе карловачке митрополије 325

Да се шакво моје писање није могло допасти нашим странкама — а особито радикалској -- то је јасно. Ну, камо среће по наш народ, да су се његови прваци освртали на моје писање а и народ наш, те не би дошло до данашњег краха, чему је поглавито крив неразборит рад наших сабора и наше журналистике

Остајте ми здраво и весело моји драги и мили школски тови!

др

Карловци 25. октобра 1912. на дан своје 70. годишњице,

Ваш Митар Руварац“. » ж ж

Истом сам приликом издао — отштампао сам — из овог листа чланак свој »Архиландрита Јована Рајића „Мсторија катихизма“ (бр. 15. —20. и посветио га сени свога брата /Јована-Иларијона.

У посвети сам рекао:

»На свршетку своје 50. године, довршио сам своју радњу „О св. Јовану Владимиру“, и постетио сам је сени свота брата Косте, који је доживео понајкраћи век од нас четворо браће Рувараца,

Он је умро као свршени правник у Пешти за време полагања строгих

испита — ригороза — у својој 27. години 5. Јануава 1864. а благодарна му је српска омладина на заузимање управитеља Текелијанума —- нашег кућевног старог пријатеља — Чика Стеве подигла достојан гробни споменик.

Подигла му га је пак с тога, што је добро знала какав је Коста био и као ђак и каквих је заслуга имао за омладинско друштво »Преходницу« и шта би Српство доживело од њега, да је имао дужа века.

Смрт су Костину тадашњи наши листови достојно ожалили, а пријатељ је његов и уједно наше куће Кока Поповић-Даничар издао у две књиге Костине »Скупљене списе«,

Брат Јован-Иларијон је умро у својој 73. години 8. Августа 1905. као архимандрит манастира Гргетега,

Ко је био Иларијон и каквих је он стекао заслуга и као дугогодишњи управитељ манастира Гргетега н као српски књижевник; то су наши листови истакли приликом његове смрти, а још више говорници при његовој сахрани на Табли гргетешкој, где вечити санак борави.

Својим животом и радом Иларијон је стекао светло име и спомен, не само у српском народу него и у књижевности српској и словенској.

Најстарији наш брат Лазар, умировљени септемвир и потпредседник кр. банског стола, ушао је, хвала милом Богу, у 83. годину и живи у заслуженом миру у кругу своје породице у Загребу, поштован и уважен од свију који га познају.

А уважен је и поштован с тога, што је он својим 47. годишњим савесним и безпрекорним службовањем у државној служби стекао и љубави и поштовања не само код својих претпостављених старешина, својих колега и грађана где је бивао у служби, него га је и Његово Величанство за ревносну службу одликовало великим орденом и приликом умировљења изјавило му своје Превишње признање за дуготрајну верну и корисну службу.

Ја као мезимац наших родитаља поп Васе и матере Јулијане милом Богу хвала, данас навршујем 70. годину свога живота, живећи у Карловцима у заслуженом миру мосле 44 године савесне свештеничке службе, одликован протинским степеном од своје духовне власти и чланством наших учених друштава Српске Кр. Академије и Матице Српске, а уз то као библијотекар патријарашке библијотеке уз библиотекарску дужност уређујем и издајем » Архив за историју српске православне карловачке митрополије«,

Одрастивши с братом Костом и Јованом, зарана сам и сам омилео књигу, те како је наш смеран ђачки стан (собица) био средиште свију бољих карловачких ђака — гимназиста и богослова —, у ком су се водили озбиљни разговори и претресала и дневна и књижевна питања, много сам се користио тим разговорима, те по свршетку богословије и сам сам по својим силама почео да пишем по нашим листовима и то и политичним и стручним,