Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

378 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

има, у том на колико је истина от вас чајем скораго извјестија. Господина Вујића Нам соопштеное писание Нас попремного раз: говорило, којему јегла извјестимсја, да постојано онамо пребудет, откуду сие сообштеное пишет, да јего ондје застати могло будет, непропустим писанием посјетити. Прочее ожидајуште вашего скораго от Беча разлученија јесми.

17. Септ.

Гд. депутиртом у Беч из Карлов. ;

От 10. преполовившаго се описатое са своими окрестностми ради знаемаго Монастира ва всем с Нашим мњениесм сагласует, и похвалуем за отвјет устројеное намјерение ваше, гдје не бихом уповали, да би от онаго надлежателства во свободном уживании скоро и потверждених народних привилегиј припетствовали се,и в мјесто јеже Нам њечто више даровати, да биша Нам досље притјаженаја отимали. Вам же засад само поред нужднија публикации привилегијскија дјело и тшчаливое настојание буди, что скорше к свершенију довести и тако отпуштати се с Богом овамо, с коим кад би и недовршена друга могла готова бити, много повољно би Нам било.

Прошлија почти зактевахом от Вас извјестија, аште от високо Славно. хофкригсрата и хофкоморе по особно решкрипти с ексемплари за публикацеју привилегијску разслашесе, но во мјесто того сами здје чрез Господина Призера извјестихом се, да от обоих ниње поменутих мјест дошло, и сад по хершофтах творет публицирати. Новине, Боже дај! унапред све радостние чути отуд посље прелаза Раинског. Здје же от Граници разумева се, да Гд. Турци Бјелград крепет. А ми их небојештесе, остаем.

Бе В. - Бл. ж.

Тогоже.

Господину Митрополиту Нишкому у Беч.

От 10. сего что за народна дјела надежду скораго савршенија дасте Нам, привјетствовали би себје, кад бихом и дјелом тгко видјели; но что ваше дјело јеште кроз прсте гледа, колико. нам не угодно, толико пак Ми напротив того уповаем, да чрез настојание личное Господеј Хорватов ово на војску идуштих, овоже пак и за истим дјелом тамо ожидаемих. у добар поступак стати; аште ови не ударе поред Беча, кои се повраштали будут, ови не мимоидут, гдје како лучше да устроет Меморијал Јеја Величеству за своего пастира. А Ддотље аште би се продужити имало дјело, и пошли бисте отуд, у Осеку два дома имамо у коем изволите сјести, но башче Наше хоћеју се тим срећу имати, да ће се уредити. От коего труда, да се поштедите и овдје сад доста квартира имамо. Прочее остаем.

Тогоже.

Господину Будимскому Епископу Василију Димитријевићу.

На колико паки Г. Христиани ковински Нам своју тужбу и желание мира описаше, здје во прилагаемој копии онаго видјети будет П. В. из којего јавно познати можесе, да, аште и претрпеше они и трпет от калуеров ондешних довољнија непристојности (јакоже нам по всему удобовјерсјатно јест) Христиани пак сходно и ревнително К својеј церкви творет, и желали би посредствием мира