Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске пранославне карловачке митрополије 355

женске школе и 2 учитељске (И Бугари све те школе издржавају својим новцем, без народних фондова); наше књижевне старине; три писма из зографског манастира; Пајсеј хиландарски; посланиге на Илариона Макариопољског приликом прославе његове 100 годишњице; + др. Георги Хр. Кожухаров ; Георги Ивановић Цанко-Килчик; Ангела Х. Георгијева са сликама њиховима; Димитар Миладинов приликом

50. годишњице смрти његове; 5 песама сложено у ноте; књижевни

део: неколико одељака из „Илирическе повести из живота трновског царства ХЛУ. в. од Ивана Вазова“; песма „Ралица« из епическе песме од Пенчо Славејков; Ниагара; од Славејка песма: „Изворђтђ на бћлоногата“; слези; неколико призора из драме Вазове „Борислав“; песма „јесени мотиви“: Бојчова мајка; безвјерник и рај; некролог + Христи Г. Данов-у“.

Осим слике Пајсијеве, израђене на Финој хартији за штампање, слике на засебном листу, налазе се и ове слике: Долма-бахче дворац султанов и златна врата на њему; паметник на »Слободата« на брежуљку пред болницом ,Евлогиј Георгиев-ој“; славено бугарски манастир Зограф у св. гори Атонској; из драме Борислав призор —- цар заповеда Бориславу да води Тамару у Цариград, и још један призор.

На „Лфтострују“ су радили први бугарски књижевници, као: др. Вл. Бурилков, др. Ф. Молов, Др. В. Динов, А. Христов, Др. А. Димитров, Т. Карајовов, професори Б. Цонев и Јордан Иванов, арх. Стефан П. Георгијев и др.

Календар има 163 стр. осредње осмиме, штампа је изврсна и не стаје више од 10 гроша.

Рекозмо, да се данас сасвим друкчије мисли и пише о митроп. Вићентије Јовановићу.

Уз остало досад писање о њему и обелодањену грађу на основу које је и скинуто с њега она набачена љага, нека послуже И ова писма митр. Вићентија као доказ, какав је он био архијереј.

Митрополит Вићентије по своме избору за митрополита (изабран и инсталисан 22. Марта 1731.) отишао је у Беч с депутацијом од сабора изабраном, камо је стигао 14. Јунија, одакле се повратио тек 7. Августа 1732. Међутим се за то време — 1731. — бавио у купци Карлсбаду.

И ако је прота Милутин Јакшић у својој работи: »О Вићентију Јовановићу«, Карловци 1900. стр. 28.—51. описао то бављење Вићентијево у Бечу и његов рад; не ће бити на одмет, ако и ми овде наведемо ове списе што се налазе у патријарашкој библијотеци.

|

Митрополит је Вићентије писао из Беча 21. Јулија 1731. једном вдадици ово писмо:

Боголобезнвиши Г. Епископђ нам лмобезнђиши.

Понеже по прежде вам писатомв обћштахомса и «ч дблехђљ 06штенародних извћстити, и сего ради нинћ да всмо наша Арх! епископску конфирмацно в' рвках примили (иста је издана 13. Јулија п. нов.) и протолковавше на сербски, не мало клабав на пропадлостђ цћлим обштим привилелам и всемв народ в неџ обрфтохом,