Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 50

Јереј Стојко шелевреначки, стар 35 љ., родом из Бешке, училсја код намјестника крушедолскаго Рафаила, рукоположил јего на диаконство пок, вл. Максим Гавријловић а запопил вл. Никанор крушедолски, отнелиже парохију содержит се 11 љ., читања јест средњаго и право, писати и појати простачки, правило церковно и јектенију в Бјелградје кад је бил на арести понаучилсја; таинства церковна имена знает, а форми незнает чим која тајна совершаетсја.

Људе в церкви учит, јединаго сина своего дал в Карловачку школу, сам посљедует наипаче таинства да обучает.

Јереј Михаил крчедински, стар 25 љ., родом из Марадика, училеја код протопопа карл. Живана, задиаконил га вл. Софрониј Раваничанин, запопил Василиј будимски, свјаштенствует се 5 љ., читати может средне простачки, појати самогласно, писати может доста прилично; таинства церковнаја знает, с формами гдјечто погађа, могло би и болше бити, онаго извјестија о таинствах церковних њест учил, неимат преписато, и се знак љености и небреженија, потребно му поити идјеже понуждение бивает, а како сја видит да имат дух напиштенија; 10 заповједеј церковних в кратцје написаних и прочих посљедователних у малом букварцу невједает науст; људе в церкви учит, на дому само једин, в шкоље не бил. В селу јего нема безаконика јавнаго ни једнаго. ·

Јереј Петр из Патке, стар 29 љ.. родом из Бешке, училеја код попа бешчанскаго Рафаила, зађаконил га вл. Никанор крушедолски, а запопил будимски Василиј, читати можгт осредње начином школ нињешних, појати простачки зна, тако и писати; таинств 7 новаго завјета знает с формами како пространо извјестие о сих предато, во шкоље бил от сретенија до Петрова-дне, десјатословие учил, таинства и проч. Људе в церкви учит. Сеј может држати њекое времја и Крчедин, почто далше от Патке не растоит точију дуж нива,“) докле сја речени Михаил учит в шкоље. У селу имат 70 глава.“%)

Јереј Иван белегишки, стар 39 љ., родом из бачке шанца Бечеја, училсја тамо код њекоего Стојана, зађаконил га и запопил га вл. темишварски Јоаникиј, свјаштенствовал једно љето у Влашкој в сеље Иђошу (у то су време Банат називали Влашком), потом пришел здје, примил сингелију от пок. Митр. Вик. Поповића, која кад је церква горела сагорела, от нелиже свјаштенствует 13 љ,, читаниа јест средњего, појати самогласно знает, писати может доста љепо полако; таинства церковна знает, но форме све незнает. Сеј потребно кад у Бјелграду начнутсја попови учити, да поидет њекое времја и исправитсја, почто на дому нигда сами понуждени бити нехотјат.

У сему селу полак људеј из Влашке населилосја, пак сад хотјат их да возвраштајут васпет, и неостанетсја по том ничто. (Да нису ти дошли из Иђоша с поп Иваном 2)

Јереј Новак белегишки, стар 25 љ., родом из сего села, училејау Верднику код проигумена Ћирила, задиаконил га вл. Никанор Ме-

#) Из овога се види, да је Патка село било сасвим близо Крчедина данашњег. ##) По овоме се види, да је Патка било село доста велико,