Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

154 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

собнија распри, мјесто Хри И љубов и братское споразумјение установити и утвердити.

Ласкају себје јако В. Б. добрје познаете дух настојашчаго времене: сеј јест Дух бури, стремленија — дух изискателни правди и правости, јако јелико јест одсудителнаја то страст, толико похвалнша јест то добродјетел: того ради повторително умољају В. Б. во јеже бисте извољели неотложним вашим духу времене, и потребије церкве соотвјетствујушчим расположением Јерархију валахијскују утјешити и пристојашчују јеј самосталност признати и чрез то краеуголни камен братства Христианскаго положити, немошчнаја в церкви нашеј утвердити и оскудјевајушчаја в неј дополнити: сице не иначе может новоје церкве нашеја восточнија во Аустрији рождение благополучити благополучни вид, јегоже всја сјети вражија одољети невозмогут, зане будет оно камен во главу угла, јегоже донињешни зиждитељи пренебрегоша, нињешни обаче почитоша, од Господа јест сеј и будет дивен во очесјех потомцев наших предки своја благословјашчих.

Јешче јединожди возвишају глас мој и вопију јединонадесјати час јест владико свјати да все сие устроитеја

В случаи послушанија гласа моего утјешусја, в противном же прискорбна пребудет до смерти. душа моја.

Рекох и тјем очистих совјест моју!

Во ожидании милостивјејшаго, мње за управление служитисја имушчаго отвјета, имјеју чест со синовним страхопочитанием пребивати

Вашего Блаженства

В Виење дне 16. Марта 1849.

нижајшиј слуга Андреј Шагуна с. р. Епископ Трансилванскиј. | У, Ваша Свјатости

Премилостиви Господине !

На милостивое Свјатости Вашеја от 11. сего Писание имже поводом что Г. Епископ Трансилванскиј Андреј Шагуна под 16. Марта т. љ. В. С. умоли за подкрјепление церковнија и политическија самосталности Народа валахијскаго, позвати мја изволисте, да би сверху предмета тога мњение и изјаснение мое подал, чест имјеју сљедујушчаја покорњејше отвјетствовати, и убо:

Прежде нежели би в самое-изјавление поисканаго от мене мњенија впустилеја, примјетити за нуждно обрјетају, јако по внутренему увјеренију моему предмет сеј колико превеликија ради важности своеја, толико и тјашких сљедств, јаже би прехитренаго ради расправленија своего за собоју лако повлешчи могл, токмо на народном Соборје, или ашче В. С. тако изволитсја на Архијерејском Синодје, по взајмном всјех во једино совокуплених Архиереев совјешчании, и всјех обоего, сие јест, Сербскаго и Валахијскаго Народа соотношениј зрјелом разсуждении, подобателно расправлен бити может, чего ради тој и по тому више отложити за нуждно сужду, что точију от јединственаго, вес Народ Валахијскиј никакоже пред-