Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

164 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

· о непресјечнем споможеним св. церкве Јерусалимскија. Сице боготворјашче, и св. дому Божију јавитесја теплиј поборник и благедјетељ и нас обуреваемих от безбожних властелеј помошчник и предстатељ, и тамошчних Св. Отец вјечниј незагладимиј спомен, јакоже и до ниње не точију они, но и сами ми поминахом вас во смирених наших молитвах и свјашченословии, јако да дарует вам вседржитељ Бог всја јаже благоугожденаја прошенија и жизн вјечнују, от негоже и љета ваша да будут множајша, благополучнаже и пребогата. Из Букурешча 1747. јануарија 5. јерусалимскији Брат.

паен-—-> 25 д———=

ИСТОРИЧНЕ БЕЛЕШНЕ И ЗАПИСИ.

Нова варош. У 5. бр. „Српског Сиона“ за 1904. рекли смо да се под „Новом Вароши“ подразумева Београд — српска варош, у којој је 1735./7. била црква посвећена рођењу св. Јована Крститеља.

За ту нашу тврдњу смо навели и доказе.

Овде ђемо да наведемо још један нов доказ који потврђује поменуту нашу тврдњу.

У једној рукописној протоколи што се налази у патријарашкој

библијотеци, у којој се налази и коресподенција Митрополита Вићентија јовановића од 14. Окт. 1734.—13./2. 1736. 2, у извештају од 20./2. 1735. описан је спор између дворских калуђера Вићентијевих и београдских трговачких кумпанија грчких и арнаутских.

У њему се вели 2.) Деце грчке и арнаутске што је било у школи грчкој (у којој је био даскало Анатолије светогорац из Ватопедског манастира, ког и Рајић спомиње у својој „Историји катихизиса“ као протопсалта) извели и под љути штроф учинили, ко би свое дете у школу послао да има платити штрофа 24 фор. и 12 фор. и јеште к тому да будет биен на сред хана (они су у хану живели, то је била њихова колонија. Хан су Грциим Цинцари имали и у Н. Саду и по другим местима'. 5.) Забранили су деци својој и да се не смеју исповедати и причестити ни од самог даскала Анатолија, те напослетку допустише деци тројице Грка и Арнаута _„да идут у Нову варош в церкви бити и причаштатисја, а в соборнују никако“.

Обест Грка и Арнаута — православних — у то време може се преставити и из тога, што је пред дућаном неког Михаила седео и један Арнаутин „држећи ногу преко ноге и узвикнуо: „а сто то Срби, а сто то Генерал-Ексарх (Ненадовић), доведем једно поп

арнауцко, да цати, да пое, да донесе тако на нос генерал-ексарху.“

Па да није кнез Милош повалио неколико Грка и Цинцара који не хтедоше светковати дан св. Саве! Ж » % ж

У „Труди кијевскија Академији“ за 1911. у чланку Титова Т. И. „Кљ исторти киевскои духовном Академји вљ ХУН. и ХМШ. в.“ ТЕ. 1. има ове белешке о Падуновском и Залуцком, првим учитељима школа Вићентија Јовановића 1733./7.