Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

208 __ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

вјерна мени принешена, да се Г. Епископ Бачки (Гедеон Петровић) ком от 6 недеља љуто бољезнуе, сад већ са смертију бори, и да се његова кончина ргорефшет ожидава и тако да се усуђуем њега о том превенирати с тјем покорњејшим прошением, да би у случају ваканцие престола Бачкаго на мене милостиво имао призрјение, како би ја онамо премјештен, Фош то тео Агстћерсоро Сапомстепз;, кому сам со всјем одолжен, и кои у мени, као што себи ласкам, велико повјерение, и добру надежду полаже, на руци и на свакој служби био, а наипаче при Торжествованију Апелаториума, коега сам и член, и при Асистенции Фонда Националнаго као сусједни, и ближајши, у свако време без многаго затрудненија присуствовати могао, надајући се твердо, да ће и сам високопомјанути мој Господин Архиепископ, давшусја случају, тако искати, и желити. Све же то тако предложити и по тому болше усуђуем се, што мислим, да би правленију те Епархие, гди су сами Серби, паче, не жели игдје, гди је и језик валахиски во употребленију, способним био“. — Тако сам управ само вообшче рекао, неопоминаја за Епархију Темишварску и јешче менше предлагаја, или моља, да би того ради дополнение ниже упразднених стојашчих Епархијах систиралосја. Не, сохрани Боже! у то ја входио нисам. — Тажеи зато, што се надам, да би чрез премјешчение таковое подао се мени удобњејшиј способ, 1п мена еј гезреснуе ад 1а!и5 (апн, гатаие таспо ехрепеппае Ап, тете! атрћиз регнаепаф. Ето то је све, што сам рекао. А ако би се оному смерт догодила, то нека њиова Ексцеленција, знајући сад отприлике шта сам ја писао, с извјестием на Канцлера ускорити благоволе по тому више, што добро примјечавате, да ће њеки от Братиј абие на ту Епархију рекурирати. Ви велите, да ће карлштадски (Лукијан Мушицки) но ја кажем, да ће и вершачки (јосиф Рајачић) под претекстом, аки да покаже, да он Влахом не ревнуе, него да жели управ Епархију из јединих Сербов. састојашчују — хотја да би карлштадска или пакрачка праздна била, ту ревност не би изјављивао, него овако вели, за љубав Сирига, могао би зажмурити! —

Ово све овако Вами чистосердечно, хотја у величајшеј спјешности, јављам, надајући се, да ћете све Њиовој Ексцеленцији Нашему Господину точно и вјерно сообшчити: а у случају упраздненија, поднетићу и њима мое о том нижајше прошение.

Ономад се овамо возвратио Павел Трифонац са својом новом супругом, коју је из Иште довео. Чуем, да о Браку том, Отац, и Сродници јего крајње негодују. А веле, да није ништа ни особито.

В прочем с истиноју љубовију и отличним почтением остаем

Ваш непремјењи Ст, и У Не Саду 28 Дек. 1634. Љубезњејши пријатељу! Ономад на један дан пред Римско Ново Љето чувши, да ће

Његова Ексцеленција поздравленија ради Командиренда у Варадин доћи, опредјелио сам био и ја твердо и неотступно онамо доћи,