Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

284 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Отец јего! ињеже страсти плотскија крјепко преодељевшија влекут порабошчени јего дух во притворное мира сего благо; Ашче убо он, по таковом человјеческом В. П. увјешчании, и далше в намјерении своем пребудет, па-еше ашче млад в љетах и тјеломже крјепак и

здрав јест, дозволите јему, с бољезнованием Архипастирскаго сердца, обаче кромје всјакија предварителнија дегредации, да он свјашченическог одјејание са себе свлешчи и вториј крат оженитисја может; но никаковаго далше в жизни своеј свјашченодјејствија творити неможет, и по јелику отуду братии своеј не малују соблазн чрез цјелиј живот проузроковати будет, то спасенија ради своего да творит. чрез цјелују жизн во смирении Христианском покајание: за которое можете сами П. В. по обстојателством јего возраста, разсужденија

. . . . .

темперамента, мјестнаго и домашњаго состојанија, јему пристојнују и умјернују Епитимију дати; да би и као мирјанен кротки, и смирени и богобојажљиви живот проводил.

Сија довљејут о предметје сем, в прочем превручају мене љубви и свјатим Братским молитвам, с високопочитанием јесм и буду

Вашего Преосвјашченства. В Кулпиње 6. Ноем. 1795. Покорниј слуга Стефан Стратимировић с. р.

са а Љу о - Патријарх Арсеније |М. и Симеон Кристина.

Милутин је јакшићу отштампаној из „Бранкова Кола“ књизи о „Арсенију ТУ. јовановићу-Шакабенти“ Карловци 1899. на стр. 183. у примедби“ навео садржај писма Патријархова од 18./М1. 1745. — кога је — рече — од нас у препису добио, што га је писао“ једном проти.

У колико се сећамо, ми смо у неколико пути искали од г. Јакшића исти препис, и увек нам је одговорио, да нам га је повратио, што се ми не сећамо, а и не могосмо га наћи.

Искасмо пак с тога, да га у целости штампамо при писању

нашем о Симеуну Христиану — Симеону Кристини — у „Српском _—

Сиону“ за 1904. на стр. 545. — даље.

Сретним случајем наиђосмо у ман. Раковцу на писмо патријарха Арсенија од 10.Л1. 1745., што је писао једном Митрополиту — биће Алексију Андрејевићу бившем митрополиту ужичко-ариљским у Србији, а од 1745. костојничком владици, — у ком се оно исто наводи, што се навело у поменутој примедби. у

Исто гласи: |

Преосвјашчењејшиј Г. Митрололите во Христје брате љубезниј!

Много частно и много образно между Народ и Клер, от чловека, ни от клера ни народа нашего, но невјеми, Бог вјест от кудуи каковаго, пришелца и возмутетеља всего обшчества нашего и прав јего, разсјејанаја писменаја Симеона Кристина против Свјатија Церкве

Нашеја, Нас Архиереев и от древље хранимаго обичаја всемилостивјејшим Привилегиами соутвержденаго, опороченија, хули, порицаниа, безчестиа, злоплетенија, подговори, прелестнија информи, и

злохудожнаја инструмента собственоручно от имене своего, и