Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

46 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

состојание јако мње от сеље (јешче в младих моих љетах) зрјелост

старчују с подвигом и ревностију јуношескоју сопрјагнути и со всјем

о обшчему дјелу одати мја надлежит ; јако дјејствиа моја аки зрјенију

цјелаго народа изложена, каждаго слова воздајанију подпасти имут,

и јако тол многочислених церквеј первому предстојатељу бити ми

и многократно глаголание и тјех и многих иних душ от моих ДОЛ-

жностех зависити будет, но сија глагољу взираја ужаснаја по истиње и трепешчу во внутрених моих чувствованиах негли сили моја из-

немогут, и ја прежде под тјагостију бремене сего пасти, нежели

должности моеј удовлетворити буду! Како тогда небесному дјел

человјеческих истјазатељу отвјетствовати, како јему слово 803-

дати имам! Взирајаже паки на дражајшаго народа моего тол презјелнују и

неизглаголанују ко мње љубов и повјерение, грознија би могл ронити слези от изобилија радости и превеликаго чувствованија љубви к народу моему проистекајушчија, јако мене, мене, глагољу незаслужившаго гласом своим пред Богом и Царем онаго предсједалишча достојна бити судил, кое по божију и церкве свјатија учрежденију важњејшее јест. :

У овом состојанију чувствованија моего ужаса и радованија,

перваја должност моја бити видитеја онако всемогушчаго санов

и звании человјеческих раздјелитеља Бога за немошчеј моих укре-

. .

пление и благодати своеја нам излијашне молити, что би десница јего всегда надомноју била, јеже неотступити от пути праведнаго,

.

јемуже и буди слава о всјех јаже воздаде ми. А потом благоутробњејшему и всемилостивјејшему Монарху моему Государју Леополду П. за всевисочајшују милост чрез пот-

верждение и избранија моего над-о-мноју показанују всеподањејше

благодарение приношу, и онују јуже ниње торжествено положенија

вјерности присјагу непреложну до скончанија жизни мојеја сохра-

нити објешчајусја, желаја да би и ја и подручнаја ми паства всегда отеческаго благоутробија јего достојних нас показали, он уже у нами всегда вјерњејши дома своего народ взирати могл; да јакоже

блаженија памјати Леополда !. имја благодјејанием роду нашему содјејаним бесмертно у нас пребивает, тако сего благоутробњејшаго Монарха нашего Леополда |. имја в сердцах рода сербскаго златними начертено писмени златни онај между аугустњејулим домом и народом

сербским сојуз, от онуду монаршија милости и отеческија љубви,

от сјудуже поданическија вјерности и синовнија по вјерности во

вејех будушчих потомках на бесконечнија вјеки крјепчајше утвер-

дитеја. ; Тебјеже високородни Г. Генерал фмл., јегоже за всемилости-

вјејшаго Монарха нашего Комисара почитаем за премногаја ради

дјела нашего подјатија и труди и попеченија, покорњејше благодар-

ствују а при том и мољу, содержите мја во ваше! благонаклоности и љубви, јејаже ја всегда мене достојна показивати буду, будите ходатој код всевисочајшаго Монарха нашего о благополучии вјер-

ноодањејшаго народа јего да би милост благоутробњејшаго сердца

јего всегда над нами почивала јакоже њежност љубви нашеја к нему никогда изчезнути будет.