Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

92 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

стране фале фондови и нужна сума од 58.000 фор.“) ех сатеган за зидање Семинарије у садашње време сасвим тешко пада, а при том би сврху врло непотпуно достигло, то сам ја, не упуштајући се за сада у ближе одредбе, Митрополита својим НапабШе ом позвао да ми само у опште пројектира и пошље еходне предлоге да могу

онда сходне закључке с потпуном поузданошћу створити, јер ми лежи јако на срцу да се што скорије предузму срества, која брзо и сигурно делују, да грчко неунитски народ дође до што образованијих душепопечитеља.“ (Рукопис).

Из овог се види, да митрополит Стратимировић није крив, што се није извео закључак саборски о Семинарији.

Како ово питање није за данас толико пречишћено, да би се могло изрећи прави суд: ко је управо крив, шшо се није извршио закључак темишварског сабора о Семинарији, требало би одредити извесну награду за решење тога питања на основу архивских списа.

Наши нови истражиоци историјских питања, утрошили су те“ лико времена и издало се толико новаца на истраживање историје

Бакића и других делија — јунака, који су се били и толико српски

народ упропастили војујући за маџарско-аустријске претенденте за

маџарску круну. Дела Господо загризите у ову јабуку !

слао“ >

ПИСМО ВЛАДИКЕ ВРШАЧКОГ ЈОСИФА РАЈАЧИЋА ВЛАДИЦИ БУДИМСКОМ ПАНТЕЛЕЈМОНУ ЖНИВКОВИЋУ.

У патријарашкој се библијотеци налази ово писмо Рајачићево.

Ваше Преосвјашченство Брате љубезнејшиј!

У среду 9. примио сам Ваше љубезно писмо од !. и непропушчам первом поштом отговорити. — Ја сам давно већ за мњение о ком ми пишете, питан био и одговорио.

Отговор мој тамо се клони, да Инспектор наших народних школа по примјеру Римљана у Мађарској буде свагда Епископ, и то Бу-

димски, као у средоточију краљевства положен, и с пословима епархиалними најмање обтерећен, и кои би сваке године барем једанпут Дистрискт визитирати могао. Овим начином могло би се поправити оно, што је Несторовић покварио, овим начином истребила би се из препарандије она зла и позната тенденција, против свјашченства

ратовати и опозицију водити. Ја сам у мом мњенију додирнуо мало

и Директоре двоја званија носјашче, као што је на примјер сад обадва Банатска — Кенђелац и Волић — а и арадски. Коснуо сам се и тога, да Директори сваке године свое подручне школе ВИЗИ-

ж) „23. Априла 1791. Изволило је Н. Ц. К. Величество всемилостивјејше уредити да на созиданије карловачког генералног клирическог семинариума из всев. Ерархиума 51.000 фор. даде се, и здание ово колико је могуће скорије започне се. На који конец ц. к. придворна комора 10.000 фор. асигнирала“. (В. „Славено-Сербск!и мћеацословђ“ за 1792. и „јавор“

за 1887. 520.)

| | 4

Раше