Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 5

пустити, но паче презјелнују вјернују службу и ревност, јуже он Народ

в настојашчеј брани с охотњејшим жертвованием имјенија и крове

похвалњејше показует, во. всевисочајших милостех признајут.

Тако јесу Их ц: к. величество повељели, о том Јего Г. Митрополита с тјем прилогом увјерити, да он, или они, иже напротив сеја благоутробњејшија воли и намјеренија себе удручених вјеровали би, во оном случам, јегда би им против надежди подобајушчаја правица в привилегиалних дјелех от своего Надлежателства неучинила се, к Их ц. к. величеству прибјежишче пријати имут. Гдје потом вејакој таковој партикуларној тежби кратко и праведно, должајше в шест мјасјацех врачевание положитеја.

И остајут в прочем горјевисочајше помјанутое Их величество сц. К. и Архидукалними милостми јему Г. Арх. и Митрополиту.

Јоан Христоф барон Бартенштајн

Чрез свјашченое ц. к. величество

У Бечу 21. Ноемвриа 1757. Јоћапп уа5 бобу Нитег.

УРОШ НЕСТОРОВИЋ И ЊЕГОВ РАД НАО ГЛАВНОГ ШНОЛСКОГ НАДЗОРНИНА.

Ми смо у „Архиву“ за 1912. на стр. 104.—107. навели тајну инструкцију барона Хадера од 4. марта 1810., коју нам је доставио“ = сада на жалост покојни Димитрије Николајевић Оклопџија, у којој је потанко описан делокруг Несторовићев.

Несторовићу је стављено у дужност да уз школску дужност подноси и опажања своја на своме путу Његовом Величанству цару Францу — преко дворске полицајне власти, и нашто све треба да обраћа своју пажњу при своме путовању -- инспицирању.

Та нам је инструкција открила и показала Несторовића у нечасној улози, а подједно и растумачила нерасположење митрополита Стратимировића спрам Несторовића, који је морао знати његову праву мисију и улогу.

Овде ћемо сада изнети прво како је постао Несторовић школским

надзорником т. |. молбу његову за надзорништво, што је још важније · и карактеристичније од саме инструкције, јер тек она нам у свој својој нагати одаје Несторовића, какав је он био човек, и мржњу његову на свештенство а и даљи његов рад.

Кад ово знамо, не треба се чудити што је владика Рајачић у своме писму владици будимског Живковићу рекао: „Овим начином — т. |. да буде будимски владика инспектор школски — могло би се поправити оно, што је Несторовић покварио, овим начином истребила би се из препарандије оно зло и позната тенденција против свјашченства ратовати и опозицију водити.“ (В. стр. 52.)

И ову смо молбу као и остало што ћемо навести овде нашли међу заосталим списима Оклопџиним, што их је исписао из бечке

тајне полицајне архиве.